У Подгорици је 77 универзитетских професора формирало невладину организацију “Не дамо Црну Гору”. Они су на прес конференцији позвали све људе добре воље да се укључе и помогну борбу у правцу стварања друштва заснованог на поштовању људских права, међународних конвенција, Устава Црне Горе и обичајног „чојства и поштења“.
Извршни директор покрета – „Не дамо Црну Гору“, професор др. Здравко Кривокапић, казао је да је сама организација настала и везана за тренутак када „професори не дају светиње“, те да су они одлучили да оно што имају као своју најјачу снагу – знање понуде ономе кога највише воле, а то је – Црна Гора.
–Наша НВО има три сегмента дјеловања од којих је најзначајнији онај који припада академској сфери, а то је организација округлих столова и трибина на актуелне теме и проблеме у Црној Гори. Циљ је да направимо пресјек стања и после тога понудимо сет мјера које могу да помогну превазилажењу таквог стања, казао је Кривокапић.
Он је нагласио да живимо у преломном тренутку за Црну Гору, прије свега када је у питању угрожавање слободе вјероисповјести и истицања мишљења које никада није било спорно у Црној Гори.
–И наравно великом броју дискриминација у овом кратком периоду од када је усвојен закон о слободи вјероисповјести, који је по нама нечастан и резултат одређених односа снага. Погрешно не може постати исправно, а нетачно не може постати тачно, само зато што се одређена већина тако договорила, додао је он.
Он је поручио да се на просторима Црне Горе данас води невидљива и видљива битка између истине и лажи, добра и зла, правде и кривде, па су зато професори своје дјеловање поткријепили Његошевим стиховима, које сматрају мотом за успостављање владавине права:
„Ал тирјансту стати ногом заврат,
Довести га к познанију права,
То је људска дужност најсветија!“
Кривокапић се осврнуо и на лого који су универзитетски професори узели за своје удружење, а то је Његошева капела на Ловћену.
–Његошева капела на Ловћену која је сада замијењена маузолејом, свједочи о непоштовању изворног односа према некоме ко је дао одређени завјет. Ја још у ЦГ нијесам чуо да је неко прекршио очев завјет, поготово на самрти, и да га није испоштовао. Ми имамо стање да је завјетна капела која је поново била обновљена 1920-тих година, нешто што представља основни исказ љепоте и једноставности, а са друге стране генијалности, а ту је наравно и Ловћен који је заштитни знак Црне Горе и симбол у сваком погледу, поручио је др Кривокапић.