На данашњи дан, 8. јула 1875. године рођен је, у њемачкој покрајини Баден, Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог.
Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата. Он је важио за највећег пријатеља и једно од најзначајних имена у српској историји, човјек који је сам разбио стравичну њемачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мјере да су јој се Американци дивили.
У Србију је дошао да истражује злочине аустроугарске, њемачке и бугарске војске над цивилним становништвом, на позив српске владе 1914. године. Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи “Шта сам видио и проживио у великим данима”, а прије тога објавио је “Писма са српско-македонског фронта”, док је као своје посмртно завјештање српском народу оставио необјављен рукопис књиге “Чујте Срби!”. У спису је добронамјерно упозоравао Србе на њихове мане, за које мисле да су врлине, подсјећа их да су им њиве зарасле, образовање скромно, а елита корумпирана.
Период од 1914. до 1918. године Рајс је са кратким прекидима провео са српском војском на Крфу, Солунском фронту и Кајмакчалану, прво као неутрални иследник, а потом као швајцарски добровољац српске војске. Рајс се вратио у Београд са ослободиоцима 1918. године, а у послијератном периоду (1918-1921. године), дао је отказ у Лозани и настанио се у Београду, са жељом да учествује у изградњи новог живота у разореној Србији. Преминуо је 1929. године у Београду.
Пријатељ за сва времена, како су га звали, сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду. По Рајсовој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, гдје је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни, која је поломљена приликом налета Бугара у Другом свјетском рату, писало је: “Овдје у овој урни, на врху Кајмакчалана, Златно срце спава. Пријатељ Срба из најтежих дана. Јунак правде, истине и права. Швајцарца Рајса, ком’ нек је слава!”.
