Војвода Павле Ђуришић је био у сталном контакту са Врховним комадантом Дражом Михаиловићем. По пристанку и овлашћењу његовом,Ђуришић је отпочео преговоре са принцом Марк Ђоном који је преузео команду над свим оружаним снагама у Албанији.
Сама смисао споразума је била у ненападању између четничких инационално орјентисаних албанских снага и заједничку борбу против нацистичког окупатора.

Албанија је била под инвазијом италијанских трупа од 1939.године. Ови споразумом српска страна је добијала широки излаз на море и могућност дочека Краља, Владе наших и савезничких трупа и заједничку борбу против непријатеља на тзв. Новом фронту који би увелико био значајан за глобалну борбу противу Хитлера и његових савезника. Зато је и Дража Михаиловић наложио Војводи Ђуришићу да изврши преговоре са албанским принцом Марк Ђоном.

У таквом виду сарадње првенствено је требало окупити велике народне масе и објаснити значење договора јер требале су се смирити страсти и дугогодишње мржње које су владале на просторима разграничења Црне Горе и Албаније.Међутим у свим планирањима донекле су запостављене опасности које су задавали комунисти са обе стране преговарача, као и албанске злочиначке хорде које жедне српске крви покушавају на сваки начин да осујете сарадњу и борбу противу окупатора којему су и пристали на почетку италијанске окупације.

Састанак је био заказан у Тузима , који су заузели Албанци након капитулације наше војске, али албански принц је дознао за могућност извођења атентата на преговараче, па је допутовао у Подгорицу. Сам састанак је текао удвоје између Војводе Павла и принца Марка Ђона, са пристанком четничке команде односно Војводе остало је само да принц припреми Одбор народних првака у Албанији који ће прихватити споразум и припремити народне масе на тај подухват,по чему би исти споразум постао пуноснажан.

Албански завјереници када су сазнали да су разоткривени и да је принц Ђон у Подгорици прешли су неопажено на територију Црне Горе и направили засједу на колону званичника Албаније и Црне Горе,тј. на принца Марк Ђона и Војводу Павла Ђуришића који је из домаћинских разлога хтјео да испрати госта до границе државе. Завјереници, поштујући правило непролијевања сопствене крви пропустили су возило њиховог принца и ранили Војводу Павла. Ране добијене у покушају ликвидације су биле веома тешке И опасне.

Сама акција атентата је означила погоршање односа двије стране и онемогућавала даљни ток развијања плана на споразуму на којему су радили Ђон и Војвода. 13.октобра Павле Ђуришић је именовао Новицу Поповића да га заступа у преговорима са албанским званичницима и заврши започети посао.
Споразум је постигнут у Скадру 15 . октобра 1944. године и носио је главне тачке:
1.Обједињење националних албанских снага и четника под врховном командом Драже Михаиловића;
2. Скадар да је сједиште Врховног штаба;
3.Да Павле ЂуришИћ пошаље снаге у Скадар при чему да се манифестује сарадња борбе против комуниста и тиме подигне морал националиста у Албанији;
4.Да албанско вођство осигура цјелокупну исхрану четницима за 100,000 војника за шест мјесеци,узимајући у обзир одузимање пуних магацина од Њемаца које су имали у Скадру.

То су биле основне тачке споразума који је постигнут и представници са обје стране су га почели промовисати. Међутим обрт политичких игара у цјелосвјетској ситуацији је узео другачији обрт. Наиме Врховна команда је била присиљена да се држи других планова и обећања из Лондона и умјесто састајања на југу са Владом и савезницима наредба Војводи Ђуришићу је дошла директно од Ђен. Драже да почиње повлачење пред огромним снагама осовине ,према Босни.У босни се требао направити сусрет са савезницима и прегруписавање снага за дањне акције.

Први покрет четничких јединица из Црне Горе је услиједио 3. децембра при чему је кренуло преко 12000 бораца и 10000 националних породица, са 72 свештеника са митропоитом Јоаникијем.