Лијева Ријека, некада општински центар у Краљевини Југославији, сабиралиште јунака и хајдука за спас Српства и уједињења са Црном Гором, родни крај митског јунака Миљана Вукова и несуђена престоница кнеза Николе Васојевића-Милошевића, данас као да броји задње дане. Демографски опустошена, духовно на мети новомонтенегринских вјетрова, преполовљена кинеско-ДПС-овским пројектом деценије, као да се развија уназад. Збориште мајора Ђорђија Лашића и капетана Павла Ђуришића данас као да је тајанствени чувар славне прошлости, али и неизвјесне и мучне будућности. Све је у Лијевој Ријеци стало већ деценијама, само ових дана кинеска подземна бушилица сврдла љеворечка брда, преврће њихову утробу и као да тражи скривене коријене Српства, како би их још једном стријељала и сабила дубље у земљу. Да се којим чудом не обнове и одведу овај крај тамо гдје је он увијек био. У крило Српства, Немањића, Карађорђевића...
О актуелном тренутку Лијеве Ријеке и радозналим посјетиоцима и њиховим залудним обећањима, пажљиво води дневник Зоран Лакушић, члан предсједништва ДНП-а и одборник у подгоричком парламенту.
–Градоначелник Подгорице Иван Вуковић обмануо је мјештане Лијеве Ријеке, јер од свега што је у предизборној кампањи обећавао није ништа испунио. Од доласка на ту фукцију није урадио ништа да омогући Љеворечанима живот достојан човјека. Давана су обећања и све је остало на томе. Од европске Подгорице коју обећава Вуковић, мјештани овог краја нијесу осјетили било какав напредак. Сва његова прича остала је само на лажним обећањима, каже Лакушић.
Истиче Лакушић путеве који су као прије сто година. На регионалном правцу има превише рупа које се сваким даном изнова отварају. У изборној кампањи управа града је обећавала куле и градове, а чим кампања прође, када треба прећи са ријечи на дјела, њих нигдје нема.
–Због вишедеценијског запостављања, Лијева Ријека је постала мјесто у којем се гаси живот и пријети јој нестајање. Не треба много причати о пропасти Лијеве Ријеке, већ само треба погледати унаоколо. Сваког кога очи служе и памет слуша може лако закључити да је ово запуштено и готово напуштено подручје Подгорице, а некада је имало око 400 домаћинстава са развијеним сточарством, ратарством и воћарством. Данас је то подручје са неколико сталних домаћинстава, већином старачких, нешто сезонских и викенд становника, који настоје да сачувају своје насљедство и имовину од пропадања и зуба времена, појашњава он.
Разлози оваквог стања су вишеструки, а првенствено небрига градске управе у дужем временском периоду. Овдје се задњих 30 година владавине ДПС-а чују само славопојке челника мјесне заједнице, како овим крајем тече мед и млијеко. Међутим, ближе су истини жалопојке грађана да је стање катастрофално у сваком погледу.
–Оно што је жила куцавица за ово подручје, то је путна инфраструктура. Она је у катастрофалном стању како на регионалном, тако и на локалном нивоу. И док имамо неког разумијевања за стање регионалног пута Биоче-Лијева Ријека-Матешево због његове употребе за прилаз ауто путу, немамо разумијевања за несанирање ударних рупа на појединим његовим дјеловима и небригу надлежног органа Дирекције за саобраћај. Радови се изводе једном годишње, а не у вријеме када оштећења настану и када су она најмања. У веома лошем стању су и локални путеви, било да је ријеч о путу Лопате-Слацко (Мало и Велико)- Гомилице-Ширалија (око 15 км), Лијева-Ријека-Ками, Птич-Ступови-Штавањ, Лијева Ријека-Грби До, Увач-Лјеворечке Тузи, Хан Гранчића-Опасаница-Курлај, Опасаница-Комови, Веруша-Маџгаљ и Веруша-Мокра, а да се и не говори о стању ових путева унутар села, вели Лакушић.
Треба истаћи да су ове локалне (сеоске) путеве највећим дијелом изградили сељани сопственим средствима. Томе треба додати и лоше стање електро-мреже на читавом овом подручју, као и често нестајање струје и лоше снадбијевање, чак и намјерно искључивање неких насеља од јесени до прољећа (Гомилице-Ширалија) и сл.
–Без намјере да се шире елаборира укупно стање на овом подручју истакнути су само главни разлози који воде ка замирању љеворечког подручја који чини више од 1/3 територије Подгорице, а коју је некада снадбијевало месом, млијечним и пољопривредним производима. Политика коју персонофикује градоначелник Вуковић, Лијеву Ријеку је довела на ивицу пропасти, тако да је она постала мјесто у ком живи обесправљени, уцијењени и осиромашени народ. Она данас изгледа као „зона сумрака“ и из дана у дан све више се стиче утисак да је на ово мјесто пала велика анатема, јер овдје, захваљујући управи града, живот полако нестаје, и све више је сиромашних и уцијењених. Не чује се глас народа, јер су локални активисти ДПС-а окупирали све што се могло окупирати и они носе највећу одговорност за пропаст, уништење и расељавање Лијеве Ријеке, истиче Лакушић.
Вријеме за нама је показало колико Лијева Ријека, као матица највећег српског племена, смета носиоцима антисрпства чија је перјаница градоначелник Вуковић.
–Стратегију коју он, по утврђеном концепту, спроводи има циљ да из овог подручја исели комплетно становништво, које већински чине Срби. Тај концепт је досад успјешно спровођен, број становника сведен је на статистичку грешку, док поједина подручја у љеворечком крају су потпуно пуста. Ако се настави са таквом динамиком и политиком градске управе и градоначелника Вуковића, територија Лијеве Ријеке остаће без народа. Да је тако, увјериће се свако ко се упути према овом мјесту. Тамо је вријеме практично стало и посљедњих деценија није урађено ништа у правцу стварања услова за останак становништва у мјесту које је некада било општина. Зашто је Лијева Ријека на ивици амбиса, одговор се може наћи у чињеници да црногорски режим чији један од јастребова градоначелник Иван Вуковић, хоће да затре апсолутно све са примјесом српског, закључује Лакушић.
Ипак, негдје када падне ноћ, као да се у Лијевој Ријеци пробуде уснуле виле, лебде изнад околних брда и соколе ријетке мјештане. Оне као и да шапућу и осталим Љеворечанима, расутим на све стране свијета, и у сну им понављају “Лијева Ријека побједити мора, побједити мора, побједити мора, мора, Лијева Ријека…”.
