Никола Тесла је 1. јуна 1892. године допутовао у Београд, први и једини пут у животу. У Београд је дошао на позив Ђорђа Станојевића, ректора Београдског универзитета. У великој сали Велике школе, Теслу су дочекали разгаљени студенти. А онда је одржао говор који се и дан данас памти.

–Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више… Дешава се, господо, да човек, удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може икад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтар српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човечанство, да се припише моме имену, то та почаст више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао. Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам ја младо Српство, које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите и чујете – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету, рекао је Никола Тесла окупљенима.

Никола Тесла умро је 7. јануара 1943. године. Више никада није видео Београд, али је, сасвим сигурно, до краја живота носио у срцу љубав према свом пореклу, преноси Б 92.