Предсједник СО Рожаје Алмир Авдић и Странка правде и помирења позвали су данас надлежне да оштро санкционишу, како они кажу, говор мржње, пријетње и увреде које је Бошњацима упутио посланик ДФ-а Милутин Ђукановић који је, између осталог рекао, “ми који нијесмо хтјели да баштинимо Црну Гору којом управљају Бошњаци, Муслимани и Албанци, а тражећи сва права за њих…”.

Авдић је истакао да је поражавајућа реторика у државном парламенту посланика ДФ-а постала свакодневница.

–Морам се огласити као представник локалног парламента из најбошњачкије општине у Црној Гори, али истовремено и најцрногорскије. Најбошњачкија јер у њој живи највећи проценат бошњачког становништва у Црној Гори, а најцрногорскије јер је подршку у највећем проценту дало за независну Црну Гору. Можда су управо ова два епитета трн у оку представницима накарадне идеологије, за коју смо мислили да је за нама, још завршетком 90-тих година. Али, изгледа смо се преварили, јер нас свако мало подсјећају “носталгичари” таквих времена и шаљу нам јасне поруке, истакао је Авдић.

Те поруке, наводи он, нису упућене само Бошњацима, Албанцима или у вјерском смислу муслиманима, већ и свој демократској, мултиетничкој и прије свега грађанској Црној Гори.

–Оно што је изјављено у посљедњем случају вријеђања мог народа од стране посланика Милутина Ђукановића је кап која је прелила чашу и мислим да све државне инстанце треба адекватно да реагују, а прије свега црногорско друштво које његује културу суживота и различитости. Поручио бих посланику Ђукановићу, да ми Бошњаци смо уградили своје биће у државу Црну Гору са свим осталим народима, па и са Србима, и да то мора прихватити као реалност прије или касније а не да нам пребројава крвна зрнца и колико нас има у државном апарату. Требао је да нас пребројава прије 20-ак година када нас нигдје није било у државним институцијама, управо због владавине идеологије коју он сада заступа, казао је Авдић.

Ваљало би да Авдић своју мултикулутралност и мултиконфесионалност потврди тиме што ће у свом граду организовати један скуп о злочинима Муслиманске милиције и Бали вулнетарија током Другог свјетског рата у том крају. Стално оптужују Србе за злочине над муслиманима, због чега Срби и треба да одговарају, али у задњих 30 година нијесмо чули ниједног муслимана да се осврнуо на злочине својих сународника над православним живљем у том крају од 1941. до 1945. године. Злочини не застаријевају, зар не? Или можда то не важи за њихове зулуме током поменутог периода!