Пише: Иван Милошевић
Да ли је режим посустао у атаку на цркву? Да ли је режим морао да увуче кривичне канџе и пусти на слободу епископа Јаоникија и седам свештеника? Да ли је схватио да је кренуо на мало тврђи орах него што је очекивао, па је повукао одбрамбени тактички потез и урадио једино што се могло и урадити у оваквом тренутку? Да ли је режим сконтао да нема смисла да се још једном брука и изводи полицију против сопственог народа и да није лијепо да двије вечери узастопно показује своје право лице? Да ли је одлучио да се мало присабере од свих тих силних унутрашњих непријатеља, угаси расвјету своје партијске свијести и савјести и откључа браве свога казамата и пусти незгодне госте да се бране са слободе?
Много тога да ли и ко зна шта је пресудило да барем на кратко ДПС одлучи да прекине унутрашњу агонију свога сопственог система и дијела свога народа. Мислим да им није било лако да пусте епископа, таман су осјетили да су моћнији и од најмоћнијег владара свијета и да могу мирно да повлаче потезе које им је воља. Сагнули су ипак главу, али невољно, лупили руком о чело и савјетовали сами себе да мало стану, јер циљ оправдава средства, па су поред насилних метода пожељни и кратки паузматични тобожњи мирољубиви потези, а све због динамике драме и радње, жељеног епилога и завршног чина.
Много важније од тога шта се ДПС- у синоћ снило и догодило, је шта да раде даље Срби и сви они који су ових дана на улицама масовно протестовали и тражили да се пусти владика. Наравно, уколико се задовоље овом, хајде да кажем побједом, опет могу доћи у исту ситуацију и пред завршни чин грађења ДПС-овског цногорког идентитета. Времена за опуштање, дакле, нема и пред црквом, српском опозицијом и Србима је мукотрпан пут стицања равноправног грађанског и вјерског статуса у Црној Гори. Епископ Јоаникије синоћ је и поручио да ће та борба бити дуготрајна, а ја бих додао и мучна, поражавајућа за све нас, јер се морамо бранити од оних који се исто зову као ми, имају исте обичаје и припадају нашим породицама.
У најлагоднијем положају су свештеници и епископи. Они испред себе јасно имају Христов пут ходања по трњу и кроз ватру и нема сумње да ће они свој крст носити како им је суђено, па да сад сви из ДПС-а скоче на ноге лагане! Поред неприкосновеног чувара српског трона и српског образа митрополита Амфилохија, црква је добила још једног владику кога народ прихвата и слуша и одлучан је да га слиједи. Црква у Христовој мисији у Црној Гори сада има не само једног, него и другог који је уз само раме оног првог, духовног пастира који свједочи вјеру и своју личну вољу за жртвом. За цркву и више него довољно да већ данас зна да је непобједива и да нема тога ко је може избацити са мјеста на којем је данас’.
Мислим да би након ових дана и српској опозицији требало да буде јасно да ослоњени на цркву, морају неке своје разлике ставити на страну, удружити се и формирати сложни српски опозициони блок. При томе мислим на ДФ, СНП, Демократе и Уједињену Црну Гору. За њих више нема чекања, сви на једну листу и у један политички блок за наредне изборе. Колико ми је познато сви они, посебно ДФ и Демократе, имају разрађене економске пројекте за опоравак Црне Горе и они морају наћи вријеме и мјесто да их саопште народу и траже од њих подршку да те идеје и реализују. Српска опозиција дефинитивно мора да дигне руке од УРЕ и СДП-а и осталих такозваних грађанских заговарача трећег пута и сарадњу са њима спусти на куртоазни ниво, односно “Добар дан” и “До виђења”. Ту је и Демос чији је лидер саопштавао коректне изјаве током ових дана, али познајући његове манире и схватање политике, па и године, не треба од њих пуно очекивати, али треба знати да не припадају тој ултра струји грађаниста типа УРЕ и СДП-а. Што се тиче медија, нажалост, српска опозиција скоро да нема на кога да рачуна. Ту је пар српских портала и нико други, уколико се не рачунају медији из Србије. Због тога на том терену треба пуно тога урадити, како би се медијски пренијеле све поруке српске опозиције и како се не би чекало данима да оне дођу до обичних Срба, али и осталих којима је овога режима преко главе.
Обичним Србима остаје да и даље стежу каиш, сналазе се за живот како знају и умију, крцкају дане на ивици биједе и падања у материјално сиромаштво. Могу да се тјеше својом духовном побједом посљедњих мјесеци током трајања литија, а и бунтом претходних дана, и чекају боље дане. Пошто се ипак од овог синоћњег осјећаја слободе не може живјети свакодневним животом, пред српском опозицијом је обавеза да им покажу шта знају, односно да им помогну да дођу до повољних кредита или осталог од чега се живи. А то су и заслужили, јер је њихова енергија у одбрани цркве невјероватна и не смије изостати и земаљска награда за њихов подвиг. Од голобраде омладине, средовјечних жена којима је велика мука да сваки дан запрже ручак и сједих Срба којима није мука да пјешаче и сједе на тротоару и данима уколико треба да одбране храмове и владике, мало ко је очекивао да ће показати да су спремни да заложе и главу за своју духовну вертикалу. Вјерујем да коначно мора доћи њихово вријеме и неки бољи дани, иако сви најављују економску кризу и све дубље сиромаштво, јер су они показали да се овај режим највише боји од њих и када их види на улици и у литијама и колонама падне му мрак на очи. Надам се да ће и српска опозиција знати да их награди и да ће наћи пут до њихове духовне свјежине. Ваљда им неће бити тешко да то ураде, јер пред собом имају примјер цркве која је то већ урадила и уселила се у њихове животе као врховни духовни, политички и егзистенцијални ауторитет!
Када се ове три поменуте српске гране у Црној Гори споје не сумњам да ће оне знати како да правилно израсту и спасу Србе и остале који не мисле као ДПС, од ове тридесетогодишње вулгарно комунистичке, богоборачке и пребогате власти!
ПС. Да неко не помисли да сам гласник неке нове странке или политичког покрета одмах да кажем да иза саопштених ставова стојим само ја и ја. Они стога обавезују само мене, али признајем да бих волио да се мојим контањем позабави и још понеко!
