– Из свег срца, са огромним пијететом, одмах бих потписао сву неопходну документацију да се земни остаци Михајла Пупина из САД врате у Србију! Срце ми је заиграло када сам сазнао да су Срби из Нјујорка поново покренули ову иницијативу, јер би се тако напокон остварила жеља генија из Идвора, брата од стрица мог чукундеде.
Овако је Драгомир Девић из Зрењанина, један од малобројних најближих сродника Михајла Пупина, за „Новости“ потврдио спремност потомака великог научника да дају сагласност за пренос и сахрањивање његових остатака у Србији. Каже и да би тим чином Срби и Србија на најлепши начин испунили дуг према њему, светски признатом научнику, хуманисти и великом човеку, који је одувек био поносан на своје порекло, народ и отаџбину.
– И моји рођаци у Швајцарској би без двоумљења дали сагласност да се ова иницијатива спроведе у дело јер знамо да је Пупин желео да почива у родној груди. Тако би се после 86 година самовања на гробљу у Бронксу, коначно вратио у завичај – тврди Девић, дипломирани економиста, и каже да ће у част тог прелепог догађаја спевати песму и одсвирати је на својој гитари.
– Детињство сам провео у Идвору – прича нам. – Мој чукундеда Арсеније био је брат од стрица Михајлу Пупину, који није имао рођену браћу, него три сестре, Персиду, Љубицу и Христину. Мој прадеда Никола је био Арсенијев син, а он је имао сина Милана, мог деду, чија је ћерка Верица, удата Девић, моја мајка. Она је преминула пре десетак година.
Идеја да се „Пупин врати у Србију“ са предлогом да се земни остаци похране испред Храма Светог Саве на Врачару, одавно је зачета и, како сазнајемо, има подршку и државе и Цркве, као и нашег народа и у Америци и у отаџбини. Неопходно је само да најближи потомци потпишу сагласност.
Да је Михајло Пупин желео да почива у својој родној груди, постоји писани траг владике Николаја Велимировића и разговора са његовом ћерком Варваром Иванком Вавом. Ту се наводи да је владика од ње тражио сагласност да Пупинове остатке са гробља у Бронксу пренесе у Либертивил, код Манастира Светог Саве. Пупинова ћерка је то одбила рекавши му:
– Мој отац је говорио да би најрадије хтео да се његове кости пренесу у Србију, јер је Србију јако волео.
И Зрењанинац Жива Мећавин, пасионирани сакупљач раритета славног научника, а који нас је љубазно упутио на траг до једног од малобројних, а можда и најближих потомака Михајла Пупина – Драгомира Девића, такође није скривао одушевљење новом иницијативом да се земни остаци великог научењака врате у Србију.
–Михајло Пупин је био велики патриота, помагао је бројне манастире по Србији, сиромашним девојкама слао новац као мираз, само да би се удавале и рађале српску чељад – открива нам Мећавин. – У родном Идвору је последњи пут био 1921, тада је имао 66 година. Том приликом оживео је сећања на мајку Олимпијаду, на коју је био до неба поносан, срео се са земљаком, сликаром Урошем Предићем, чији рад је неизмерно ценио и често га звао да дође у Америку.
Мећавин каже и да је Пупин намеравао да се врати у Србију.
– Из бројних писама, логично се намеће закључак да је Пупин 1922. године, преко свог адвоката, купио кућу у центру Великог Бечкерека, поред Бегеја, коју је поклонио сестри Персиди Олћан. Та кућа је са улице дугачка 30 метара, а 1947. године ју је одузела држава.
Извор: Новости
