На вријеме смо почели са спровођењем мјера и на сву срећу засад избјегли најцрњи сценарио који су многе државе искусиле у борби против Ковида 19, каже др Сенад Бегић, помоћник директора Института за јавно здравље.
Од 17. марта, када су у Црној Гори забиљежени први случајеви инфицираних, до данас када је 321 особа обољела и седам пацијената изгубило живот, епидемију прати Институт за јавно здравље. Црногорски епидемиолози су почели да дају препоруке грађанима још током фебруара, а Влада је на основу тога 10. марта, прије појаве првих случајева увела одређене забране и мјере, чиме се смањио притисак на здравствени систем.
-Двије су ствари овдје битне: резултати се увијек сумирају када је све завршено и друга, из поштовања према свим обољелим и умрлим епидемиолошке податке никада не треба посматрати као неку врсту трке и надметања, навео је Бегић.
О томе може ли се очекивати други талас и може ли корона вирус постати сезонски, Бегић каже да је још увијек рано говорити посебно у ишчекивању проналаска вакцине.
–Природа овога вируса нас је толико пута до сада изненадила и оповргла доста тога што смо мислили да знамо тако да би било крајње неозбиљно упуштати се у било какве дугорочне прогнозе. Постоји пар могућих сценарија и модела од којих сваки имасвоје предности као и мане, навео је Бегић.
Не види ништа лоше у томе да дистанца и хигијена руку постану дио наше свакодневице.
–О хигијени је излишно говорити, а што се дистанце тиче, не у овако екстремној форми, али би држање дистанце у сваком случају била једна добра и здрава свакодневна навика, навео је Бегић.
Он каже да Институт за јавно здравље Црне Горе тренутно броји 216 стално запослених који покривају различите јавно-здравствене специјалности од микробиологије, епидемиологије, хигијене, социјалне медицине, молекуларне биологије, херније, санитарне херније, нутриционизма, здравствене статистике са информатиком…
–Али ту су и други запослени који иако нијесу уско медицински нити јавноздравствени кадар, својим радом и ангажованошћу и те како доприносе да Институт данас представља институцију од реномеа у међународним оквирима и институцију за примјер у националним оквирима када су стандарди у пословању и организација посла у питању. Тренутно у Институту за јавно здравље Црне Горе имамо 12 доктора наука (пет професора и два доцента), 14 магистара наука, 46 љекара специјалиста, девет специјалиста из других области у оквиру домена ђелатности Института (здравствена статистика и информатика, здравствени менаџмент, санитарна хернија, заштита животне средине, молекуларна биологија, токсиколошка хернија), 26 докторанада, закључио је Бегић.
Извор: РТЦГ