Коментаришући то што Радио-телевизија Црне Горе неће директно преносити сјутрашњу Васкршњу литургију, у којој због епидемије коронавируса и мјера НКТ православни вјерници неће моћи да учествују, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, казао је да је Митрополија писала и тражила простор који им није омогућен, те да вјерници могу пратити Литургију из Загребачког храма на ХРТ-у, кад то већ није могуће на РТЦГ.

Отац је ово за А1 Телевизију, у емисији „Клуб А Специјал“ Ирене Татар, казао одговарајући на питање и констатацију ауторке, да је Јавни сервис Црне Горе једина национална телевизија која за Васкрс неће преносити Литургију.

Митрополија црногорско-приморска будући да није могла добити простор на Јавном сервису Црне Горе, пренос Васкршње службе организује посредством сопствених, црквених медија – путем интернета.

–На неколико провладиних портала, свакодневно има по два или три текста који се изругују са највећим светињама Православне цркве, и ти текстови се пишу као да је то у Црну Гору увезено, не знам одакле, са Марса, као да све те теме, које се тичу најсакралнијих момената, који су ако хоћете и материјална и нематеријално културно благо Црне Горе, обред, култ било које вјерске заједнице у Црној Гори. То бива предмет свакаквих писања, свако има право да изручи било какав арсенал поруга на тему живот свештеника, обред у цркви, иако је конкретно што се тиче православног становништва у Црној Гори тај баш такав овред који се извргава руглу стар неколико вјекова уназад, нагласио је о. Гојко Перовић и додао, да тако Црква вјековима живи, литије, обреди, прослава Васкрса, прослава живот, вјера у живот а не у смрт.

Отац Гојко је казао да је „Бог је створио људе, да би били слободни, да би били храбри, а не да би се било чега бојали, Бог је створио људе за живот, а не за смрт“.

По његовим ријечима, и ова невоља која нас је задесила, као и било која на индивидуалном нивоу, или у некој породичној ситуацији и широј друштвеној слици, Бог попушта, да би људи из ње изашли јачи, а не да би нестали. Има разлога за опрез, има разлога за одоговорност, али нема никаквог разлога за страх, истакао је о. Гојко Перовић.

-Зато сматрамо да је цијело црногорско друштво закинуто, ако се не да Цркви глас. Дакле, поновићу, немамо простор на Јавном сервису, тражили смо учешће на консулатативном нивоу и Националном координационом тијелу, дакле нијесмо тражили да црква командује, али макар један поп, или из све три конфесије по један да буде, јер се ово НКТ бави забраном вјерских скупова, макар да нас саслуша, па онда донесу одлуку, ни то није могло, казао је о. Гојко Перовић.

Он је раније у емисији истакао да је СПЦ у Црној Гори, одлуку о прослављању Васкрса без вјерника донијела након састанка са љекарима, и тим путем поздравио све љекаре у Црној Гори, који не штеде ни своје вријеме ни безбједност.

Осврнуо се и на хапшење Митрополита Амфилохија, како је казао, он ће га називати хапшење јер није било нити је наведен разлог таквог поступања, и пренио осјећај Митрополита, да му је тог дана било жао полиције и државе која се нашла у таквој ситуацији да приводи Митрополита свог народа.

Ректор Богословије је и испричао једну „ангегдоту“ са Цетиња од прије 15-так дана.

„Ја сам био свједок догађаја, сједим са једним монахом прије једно 15 дана, и нешто причамо нас двојица испред Цетињског манастира, не знам колика је била удаљеност између нас, пролази један момак са мобилним телефоном. И ја, по мени мислим да он прича на телефон, међутим, мени овај монах каже, овај нас слика. Ја кажем, ма какви, јеси луд, ко би нас двојицу сликао док причамо, има ваљда интересантнијих ствари за сликање. Није прошло пола сата, из полиције зову, кажу, два попа испред манастира стајала на непрописној удаљености“.

Дакле, два радника на грађевини, касирка и купац у продавници, двије пекарке испред пекарке, и два попа исрпед манастира су проблем. То је последица цијеле те хоризонтале, која се пуни необјашњивим страхом, казао је о. Гојко Перовић.

Он је поручио да су у борби против вируса потребна два сегмента.

Медицински, гдје ћемо се одбранити да нас овај вирус не савлада, а други је питање, ко излази после овог вируса, остајемо ли људи, или смо шпијуни, или смо неки престрашени пијуни неког система. Дакле, из овог вируса морају изаћи људи, који су спремни људски да се односе један према другоме, поручио је о. Гојко Перовић.