Пише: Иван Милошевић
Ових дана смо се наслушали хвале о љекарима, здравству, чак су им аплаудирали и полицајци, постали су хероји, али када се суочите у овом временима са здравственим системом нешто ту не штима. А да се у то увјерим и на својој кожи натјерао ме је несрећни “моноприл плус”, лијек за притисак. У апотекама га нигдје нема и то већ подуже, кажу и мјесец, а нико не зна ни када ће га бити. Прије неко вече слушао сам министра здравља како је без имало стида рекао да љекова има довољно и више него што треба и да народ може мирно да спава. Није ми јасно гдје министар обавља свој посао, да ли он то прича о Луксембургу и осталим земљама Бенелукса или је на челу црногорског здравства. Министре, не лупај, у апотекама нема “моноприла”, а ти причаш на ТВ бајке! Само овај податак, односно да једног лијека нема више од мјесец био би довољан да неко падне са државне фотеље, али чујем и видим да се тако ништа не најављује у Црној Гори. Прије ће у овим брдима пасти метеорска киша, него што ће пасти неки министар, а о комплет Влади и да не говоримо! Опстаће она у кабинетима, па и да планета неким чудом нестане са галактичке карте Мљечног пута!
Рекох, када нема “моноприла”, хајде да онда потражим неку замјену. Апотекари не дају ништа без рецепта, па ја кренух пут дежурног Дома здравља. Кад тамо пуно посла за полицију, али ње ни на видику. Натиснуло се старо и младо на неких десетак метара испред врата Дома здравља, никоме и не пада на памет да се држи подаље до два метра, сви би преко реда и има нешто да питају и питају гурајући оне испред себе, капљу на све стране и никоме ништа. Упитах се коме ли то ови из предсједништва ДПС-а, пардон НКТ-а, продају магле од дистанцираних магли, када само у једном дану, на само неких педесетак квадрата површине стиска се и у врат једном другом дишу најмање тридесетак људи!
Када некако уђох у Дом здравља имам шта да видим. Пар љекара или медицинских сестара пацијенте примају у ходнику! Поставили пар клупа, напендречили један сто и у ходнику, као да смо неки мишеви или не дај Боже, покусни кунићи, мјере нам температуру. Када сам видио љекара или медицинску сестру учинило ми се као да је неки астронаут слетио у ходник Дом здравља. Маска преко чела, нека покретна маска до рамена, рукавице до лаката, чизме до кољена, капа до обрва, да те страх ухвати!Када их видиш одмах се престравиш, па и заборавиш зашто си дошао. Они или оне, пошто ни пол не може да препознаш, добро су се заштитили, а нама, обичним пацијентима и смртницима, нека Бог помогне да се у тој гужви не заразимо.
Таман када дођох на ред, када љекарски астронаут у бијелом објави “радосну вијест”. “Пао систем”, рече као из топа, ” дођите касније, послије два!” А гдје баш сада паде систем и гдје баш сада када нам сваки дан трубе да здравство функционише као швајцарски сат и све се зна ко шта ради и како ради. Мени се, да ми опросте министри и ови из ДПС-а (НКТ-а), данас учинило да нам ништа не ради како треба и да је у здравству прави хаос, па се не зна ни ко пије ни ко плаћа!
Помислих да боље да збришем из Дома здравља, док се неко не закашље и почне да пљуцка капљице, и док је још вријеме. Не зам ни шта ми би да обијам прагове ових домова здравља, него ме нешто преварише оптимистичке изјаве Милутина, Кенана, Бобана и Мугоше да је све у реду, да није ништа ванредно и да је све редовно. Тачно ми је дошло да продам неку имовину на селу у да овом министарству здравља купим два, три респиратора. Очигледно им је потребна радикална вентилација, изолација и самоизолација, јер овако како је, ништа не ваља. И гдје ме натјера овај “моноприл” да се још још једном и по ко зма који пут увјерим да је овај ДПС систем одавно на респиратору, а велико је питање да ли ће им и он помоћи!
ПС. Бога молим да не спаднем на црногорско здравство и на њихове “моноприле”, “фосиноприле” и респираторе. Далеко било!
