Тог дана Исус је одведен из куће првосвјештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата који га је осудио да буде разапет на крсту. Као што је Христос прорекао на Тајној вечери, прије петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савјести објесио се.
На овај дан, црква се сјећа догађаја који су непосредно претходили распећу. Почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспјелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: “Распни га!”. Затим, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима ријечима: “Оче, опрости им, јер не знају шта раде”.
На Велики петак се не служи литургија, осим ако су Благовијести. Данас се строго пости, и једе се само суви хљеб и пије вода. Обичај је да се фарбају васкршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв. Такође се и не пјева, не весели се, а од Великог четвртка до Васкрса, неђеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер су она у православној цркви знак радости, него се вријеме богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.
Вечерњим богослужењима на Велики петак обиљежава се вријеме смрти и скидања са крста тијела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница. Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.
Плаштаница се потом полаже испред олтара, а вјерници у тишини долазе на цијеливање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона. Овај дан хришћанске жалости је и посљедњи и најзначајнији у недјељи Страдања за сав хришћански свијет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења. У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем ђелова јеванђеља о догађајима у дане Страдања.
Најпознатији обичај који се обавља на Велики петак јесте фарбање ускршњих јаја. Домаћица прво фарба једно црвено јаје, чуваркућу, које ће се чувати до сљедећег Ускрса, а прво јаје од претходне године треба да се закопа у земљу, како би била плодна и донијела берићет домаћинима.
