Пише: Иван Милошевић
Један коментар на мој текст о осуди комунистичких злочина у Колашину („Пасје гробље“) објављеним на мом блогу srpskiodgovor.net покушава да објасни да прича о том добу иде на руку ДПС-а , а моју маленкости сврстава у спаваче владајуће странке, који по потреби актуелизује приче због којих представници владајуће странке трљају руке.
Ваља се осврнути на тај коментар, јер дијелу јавности се већ дуже сугерише да прича о грађанском рату у Црној Гори највише одговара владајућој странци, па о томе не би требало говорити, јер има важнијих ствари од тога. Посебно су на првом мјесту економски проблеми.
Па, да ли прича о Југословенској војсци у отаџбини и злочинима партизана над њеним припадницима и обичним народом који је био за краља и отаџбину одговара ДПС-у и хомогенизује националне мањине око ДПС-а и њеног вође и бетонира власт те странке?
Уколико се прихвати слика коју већ деценијама ДПС емитује о војницима ЈВуО (четницима) онда тај аргумент има смисла. Наиме, ДПС преко својих медија и осталих помагача намеће слику о четницима као разузданој и пијаној војсци, брадатим и знојавим војницима којима је нож главно оружје, а геноцид над муслиманима и осталим несрпским становништвом смисао живота, па уколико они дођу на власт, односно они који се не одричу традиције ЈВуО, биће крви до кољена у Црној Гори.
Због тога је ту ДПС да све то спријечи и излијечи и одведе Црну Гору у неко мултикултурално грађанско друштво у којем се више не зна ко се како зове и презива и којем се Богу моли. Не знам да ли треба напоменути да је та слика о четницима преузета из филмова Вељка Булајића, што и не чуди, јер је већини мањина у Црној Гори, а богами и добром дијелу Срба, једина литаратура о ЈВуО баш ти филмови!
Међутим, невоље настају када се ЈВуО представи у другом свијетлу и у складу са историјским подацима из тога доба, који су већином свих ових деценија брижљиво скривани од обичних грађана. Уколико неко жели неће му бити тешко да открије да су припадници ЈВуО у стварности били нешто друго него што је о њима Булајић снимао филмове. Уколико се крене од неких најбаналнијих података, попут браде, прегледом слика четника из Другог свјетског рата може се видјети да су на њима војници већином без брада и да су их највише носили команданти јединица. Обични војници, уколико су то околности дозвољавале, редовно су се бријали и о томе постоји сијасет оригиналних фотографија.
По комунистима, четници су већином били фашисти, задојени мржњом према другим народима и нијесу бирали средства како би их било што мање. Међутим, подаци говоре другачије. Наиме, није тајна да је у Дражиној војсци било доста муслимана и да су у Босни постојале и јединице ЈВуО састављене од муслимана.
Надалеко је познат Мустафа Мулалић који је током читавог рата био један од најближих сарадника генарала Драже, а једно вријеме уређивао је један равногорски лист. И име Хрвата Звонка Вучковића познато је у литаратури, има на претек Словенаца, па чак и Јевреја. Да ли таква вишенациопнална слика ЈВуО одговара ДПС-у, који се већ деценијама одржава на власти баш због тога јер се представљају као гаранти међунационалне хармоније и њеног чувара.
Уколико се зна оно што сам напријед рекао не би се тако брзо доносио такав суд. Напротив, показало би се да је монархија и демократски парламентарни систем бивше Југославије омогућавао свим народима да се афирмишу, а посебно су добро прошли Хрвати и Словенци. Они су у тој држави добили нешто што никада нијесу имали-државу! И сад потомци тих монархиста у ЈВуО постадоше нацинални милитаристи и мрзитељи свега што је несрпско!
Није ни тајна да су се око генерала Михаиловића окупио скоро читав политички крем старе Југославије. На конгресу у селу Ба учествовале су све предратне странке, осим комуниста, а тим скупом је предсједавао Живко Топаловић, социјалиста из Србије и челник Социјалдемократске странке. Када смо већ од тог конгреса ваља рећи да је на њему јасно дефинисан политички циљ ЈВуО и окупљених странака, а то је федерална Југославија на челу са династијом Карађорђевића.
Ни помена о Великој Србији, српској галактичкој хегемонији над осталима на Балкану и великосрпског неизљечивог ратног и освајачког гена, са чиме ДПС плаши данашње муслимане, Албанце и остале скоро 30 година!
Због тога коментатору са почетка текста одговарам да ова друга слика о ЈВуО (четницима) не само да не одговара ДПС-у, него да они од ње не могу да спавају, а не пада им на памет да због тога трљају руке. Уколико нешто трљају, онда су то очи, јер не могу да вјерују у оно што виде, па због тога све то крију као змија ноге, а кад могу сервирају слике и кадрове из Булајевићевих филмова.
Да се код мањина пољуља наметнута ултракомунистичака и ДПС слика о четницима као њиховим душманима, много тога би се промијенило, а можда би почеле и да се љуља власт владајуће странке. Због тога ћу наставити да саопштавам до сада скривене информације о ЈВуО (четницима) и то не због освајања власти, јер немам те претензије, али сматрам да је и то један од метода како да се виде леђа овој владајућој политичкој гарнитури.
И не мислим, као то рече коментатор, да су четници свеци, а комунисти ђаволи. Добро ми је познато да је злочина било и на четничкој страни, али било их је и на оној другој. До сада смо слушали само једну страну приче и то ону комунистичку, гдје су злочине чинили само четници.
Мислим да је дошло вријеме да се открију и злочини партизана и да се тек онда приближавамо правој слици трагедије која нас је задесила током четири ратне године. Због тога је и откривање „Пасјег гробља“ и осталих стратишта која су плод комуниста, пут ка дубљем саморазумијевању и унутрашњем, па и онтолошком, помирењу двије зараћене стране.
Истина, нови подаци, посебно они из Србије, гдје се тек данас откривају масовне гробнице невиних жртава комуниста током 1944. и 1945. године, показује урођену идеолошку комунистичку грешку по којој су сви они који не мисле као они заклети непријатељи и да их треба ликвидирати, па и када се рат заврши.
Црна Гора у том погледу има искуство четничког збјега у Словенији, гдје је без суда и пошто је рат завршен, а непријатељ разоружан, без суда и на правди Бога стријељано на хиљаде официра, војника и обичног народа који није желио да живи у комунистичкој држави. Када бисмо данас бројали оно што не ваља бројати, вјероватно би се стигло тамо гдје комунисти ни у сну нијесу мислили да ће бити. Тада би постали много већи џелати од својих такозваних џелата!
