Један од утицајних савремених историчара и професор на Универзитет Јејл, Семјуел Мојн каже да је за време бомбардавања Југославије радио у Белој кући као стажиста и да је „сејао“ приче објављиване у „Вашингтон посту“.

–То је било продавање рата и објашњавање његових врлина. Мој тренутак истине је дошао мало касније, наводи Мојн.

Он је рекао да је желео да се интернационализам поклопи са буђењем прогресивних политика, али да је тек после ирачког рата схватио да је у његовим двадесетим био ангажован око нечега што је имало ужасне последице.

–Моје писање о људским правима је и начин саморефлексије о свим тим догађајима, наводи Мојн који је написао четири књиге о људским правима.

Он наводи да је у време бомбардовања Савезне републике Југославије /СРЈ/ имао задатак, што се звало „јавна дипломатија„, да новинарима достави поједине факте о рату.

–Наравно да нисам објављивао све чињенице, већ само оне које су биле наклоњене нашем представљању рата. Проблем је што је било мало независне новинарске потраге за чињеницама. У време Вијетнама новинари су тражили више сопствене истине, што сада није слиучај са америчким ратовима, оцењује професор.

Он сматра и да је тачно то да бомбардовање Југославије није имало свог Симона Херша који је својим истраживањем рушио доминантни наратив о вијетнамском рату. Говорећи о томе да су се интервенције у свету дешавале без подршке УН, он каже да је ситуација после 1989. године прича о све мањем ограничењу рата великих сила.

Он сматра и да је било мало успешних хуманитарних интервенција у свету које су допринеле томе да се смање проблеми и патња и да су у том смислу политичари доживели неуспех.Мојн оцењује и да су интелектуалци деведесетих пропустили да виде шта се заправо дешава, а то је било буђење империјалног света након краја билатералног уређења Хладног рата.

-Интелектуалци су допринели стварању мита да ће бити моралног краја историје. Данас можемо да видимо да су мрачније силе биле на делу, закључио је историчар.