Пише: Иван Милошевић
Невјероватно! Челници војске, полиције, просвјете, траже апсолутну послушност запослених и то чак и јавно признају. Дакић је то рекао јуче за војску, а данас је један залутали тип из тобожњег Савјета за грађанску контролу полиције, Александар Зековић, забрану обзнанио у име Веселина Вељовића. Овај Зековић постаје један комичан тип који више не зна ни шта треба да ради, али осјећа да треба да буде близу вође и његових безбједоносних узданица. Сва његова контрола из имена службе чији је предсједник се изгледа свела на контролу слободе и контролисани напредак у државној каријери. Оно што је он рекао вечерас срамота је и понављати, али је невјероватно да нека јавна личност заговара тезу да људи треба да буду роботи, да не треба да буду политички заинтересовани и да треба да буду политички неутрални. Овај Зековић је изгледа био неки успавани монтенегрински спавач који се тек данас пробудио и саопштио како треба да изгледа нови Монтенегрин. Он је у униформи, не види и не чује ништа, не осјећа ништа, и у глави има само дугме за аларм које неко притисне када хоће код тога роботизираног хуманоида да изазове неку реакцију. И то је Зековићу и њему сличнима изгледа врхунска европска вриједност и главна особина будућег грађанина Црне Горе!
И један психолог из Никшића потрчао је да се прикључи казненом просвјетном систему. Гарант да ће ускоро она бити изабрана за директора неке школе, а могуће је да нађе и мјесто у некој од министарских или подминистарских фотеља. Она је усвојила ДПС мантру да сви који не мисле као ДПС припадају издајницима и рушитељима државе. Иако је то очигледан политички став изашао из главе Мила Ђукановића, она то поистовјећује са државним геслом и спремна је да у складу са њиме и поступа, односно да чисти учионице од професора који учествују у литијама, а богами и дјецу не би штедјела. Како је кренула била би спремна заједно са професорима да и дјецу избаци на улицу, па нека се они тамо сналазе и нека онда шетају колико им је воља.
Без сумње у редовима ДПС-а је на дјелу јавна мобилизација. Сада се као на длану види да је већина државних служби, попут поменутих, до врха попуњена не државним, него строго контролисаним ДПС кадровима. Они су се, попут свога лидера, потпуно стопили са државом, посебно њеним униформама, и између њих не виде никакву разлику. За њих је држава=ДПС и нема ту више шта да се прича. Ужасно је да је једна странка и један човјек толико увјерио своје присталице да су сви они други који не дијеле њихове политичке ставове, заправо непријатељи и издајници. Због тога они предузимају све што могу да се према њима и понашају као што и треба према непријатељима и издајницима. Чини ми се чак да су они спремни да и чланове своје најближе породице прогласе за издајнике и да више вјерују шефу своје странке, него својим мужевима, браћи, сестрама, стринама, стричевима и дјеци. Мислим да је данас горе него и за вријеме краља Николе, јер тада је барем постојао стварни непријатељ (Турци), док су данас они измишљени и пронађени у роду најрођенијем!
