Пише: Иван Милошевић

У реаговању уредништва РТЦГ на критике због филма о митрополиту Амфилохију они су одговорили да их изненађује да нико не реагује због онога што је митрополит рекао, него да нападају оне који су то објавили. И мислим да баш у томе лежи кључ новинарског професионалног промашаја о медијског ћорка уредништва ове ТВ. И то не због онога што је митрополит рекао, него због онога који је то објавио. И тачно тако! Да је тај филм објавила нека приватна ТВ са јасним политичким циљем и намјером да се домогне свога политичког и осталог колача, можда поменути филм и не би био толико споран. Међутим, објавио га је тобожњи јавни сервис који је основан како би  различите демографске групе и подгрупе имале свој медијски простор, гдје би равноправно са осталима казали шта им је на души и како они виде свој живот у Црној Гори. Углавном, јавни сервис, као јавни сервис, требало би да води рачуна о свим народима у Црној Гори и да у својим емисијама прикаже шта свако од њих мисли, шта их тишти и шта предлажу да им буде боље. У том погледу ова РТЦГ приказивањем поменутог филма промашила је читаву планету и закуцала се у неку споредну црну рупу која их је у новинарском погледу прогутала као од шале и од тобожњих новинара претворила у обичне пропагандисте једне странке, једног политичког угла гледања и једног човјека. Збот тога и нијесу претјерани захтјеви да уредништво ове пропагандне ДПС машине колективно поднесе оставку и у неким другом редакцијама почне да сриче и учи прве новинарске лекције, односно да пишу пијачни барометар и кратке вијести о комуналним проблемима. 

Јасно је и мачкама и мишевима да је спорним филмом једна страна (српска) у Црној Гори приказана као злочиначка организација са сумњивим намјерама, да су они главна сметња складним међуконфесионалним и осталим међудносима и да је политичка и духовна персонификација таквог српског скретања и његов главни покретач и инспиратор митрополит Амфилохије. Јавном сервису то није смјело да се догоди, а када му се већ десило ваљало би комплетно уредништво и добар дио новинара те ТВ под хитно пребацити у градску хронику да пишу цијене о јабукама, крушкама, смоквама и салати. Мислим да би све то за њих било љековито и да би након сједења на пијаци једно пар година научили на шта новинар не смије да пристане. А то је управо оно на шта су они пристали, да буду обични пропусни медијски бојлери за идеје и тренутне политичке интересе ДПС-а и њеног лидера. И сва се прича око спорног филма своди на црне текстуалне траке између митрополитових говора које је написао ДПС, а потписао Шундић, Ђурђић, Павићевић, Шуковић и још једна персона које тренутно не могу да се сјетим. Када се једном то уради, а поменути то раде већ годинама, онда је за њих новинарство унапријед изгубљена мисија и мислим да чак не би имали шта да раде ни у пијачном барометру, јер чисто сумњам да би знали да напишу колико коштају крушке, шљиве и јабуке.

А када се ради о изјавама митрополита Амфилохија мислим да би сви они, а броје се десетинама хиљада, који се данас окупљају на литијама, а зову се Србима, све потписали што је он рекао. Не мисли само митрополит да је Дража био мученик и комунистичка жртва, да је Сребреница освета за раније побијене Србе у том крају које нико не помиње, да су Шешељ и Милошевић достојно бранили Србе у Хагу и да су на правди Бога предати том трибуналу, да су Црногорци Срби и да друге цркве осим српске нема у Црној Гори, и остали његови цитати из прексиноћњег филма. Све то и још понешто мисли најмање трећина становништва, а вјероватно је та бројка и нешто виша, и то становништва које у Црну Гору није дошло са стране, него таман колико и ови данашњи онесвијешћени и квазиосвјешћени Црногорци, живе у овом брдима. И шта сад и куда сад?

Очигледно да ће се литије наставити, да ће митрополит и даље бити што је био и до сада и да ће барем та трећина становништва мислити као и до сада и вјероватно их поменути филм није ни за јоту поколебао у ставовима према историји и актуелним догађајима. Да је овај јавни сервис права ТВ под својим кровом би културно и новинарски умивено артикулисао све те различитости које су суштина Црне Горе и можда онда не би било ни потребе да се излази на улице. Сједјели би кући, расправљали и слушали своје кандидате, излазили на изборе, гласали по својој вољи и свијет би се и даље вртио око своје сопствене осе и ништа се радикално не би десило да и овај ДПС оде са власти. Овако, уредништво РТЦГ на пијацу, а ми у литије. Па ко дуже издржи!