Само у једном дану наши духовни пастири, митрополит Амфилохије и епископ Јоаникије, саопштили су шта мисле о разговорима са Душком Марковићем и улили наду да црква нее поклекнути и да ће се изборити са неокомунистичком влашћу и да ћемо сачувати српске цркве. Митрополит Амфилохије је све потанко објаснио у онтервју “Новостима”, док је епископ Јоаникије синоћ у “Српској кући” објаснио шта нам је чинити. Хвала Богу да имамо овакве владике, па да знамо да не лутамо и да смо на сигурном и правом путу!

Истински надахнут призорима десетина хиљада верника који у свим крајевима Црне Горе мирно и истрајно корачају у литијама у знак бунта против Закона о слободи вероисповести, ово поручује митрополит црногорско–приморски Амфилохије. Наследник трона црногорских владика Светог Петра Цетињског и Петра Другог Петровића Његоша упозорава и на најцрње семе које је власт у Подгорици засејала насилним усвајањем спорног прописа – поделе и братомржњу.

– Црна Гора је у својој историји неколико пута искусила братоубилаштво. Искрено бринем што њене корене препознајем у поступцима актуелне црногорске власти. Литије су мирне, а народ у њима испољава изузетну љубав, толеранцију и помирење. Опасност од сукоба видим у најављеном повлачењу полиције, могућим провокацијама, инцидентима… Режим показује толику тврдоглавост и агресивност, да имам утисак да не би презао ни од примене насиља. Учинићемо све да се то избегне.

 Верујете ли да ће најављени дијалог између СПЦ и државе помоћи смиривању ситуације и отклањању изузетно крупних мањкавости Закона?

– Добио сам писмо премијера Марковића којим позива на дијалог, али о спровођењу Закона, што је нама неприхватљиво. Цркву непрекидно оптужују да јесте или је била против дијалога. На разговоре позивамо од самог почетка, још од стицања независности Црне Горе 2006. године. Свети архијерејски сабор тада је основао Епископски савет у Црној Гори, а митрополиту цетињском вратио титулу архиепископа. Заједно са враћањем историјског статуса Митрополији црногорско-приморској тражили смо од државе да се отвори и питање међусобних односа. Истинске воље за то није било. Садашња власт јесте за дијалог, али тако да ми будемо извршиоци њихове замисли о обнови идентитета Црне Горе. Заправо, Митрополију виде као некакву њихову секту, која би се уклопила у новоцрногорски идентитет.

 Ако не на историји, традицији, вери, Цркви, на чему би могли да га изграде?

– На плодовима марксистичке револуције и прекрајању историје. Они евоцирају комунистичку митологију, а њихови надриисторичари фалсификују историју све до Јована Владимира. Погледајмо само случај познатог вође Божићног устанка Крста Зрнова Поповића. Величају га и подижу му споменик исти они који су га и убили 1947. године. То не могу да разумем никако другачије него као испољавање старих комплекса. Не заборавимо да су данашњи властодршци у Црној Гори уништили и оно добро што је комунизам оставио – привреду, предузећа, радна места… То су све опљачкали и уништили.

Режимски идеолози у правдању идеје о отимању црквених добара изузетно жучно оспоравају тезу да је држава у Црној Гори рођена у окриљу Цркве.

– Држава је, као што је познато, захтевала од Цркве да се региструје, иако ни југословенски закон о односима са верским заједницама из 1977. године, нити закон Црне Горе из 2006. године то није подразумевао за традиционалне Цркве. Још 2012. године поднео сам пријаву црногорском МУП-у у којој сам навео да црква постоји у Црној Гори од 4. века и цара Константина. У тој пријави навео сам и да је у време деобе Цркве већина верника остала верна Цариграду. У време Светог Саве Црква је постала део новоосноване архиепископије. Преласком зетског митрополита на Цетиње, у Црну Гору, и захваљујући чињеници да су цетињски митрополити били и световни господари, Црна Гора је добила своју државност. То ми даје за право да данашњим главарима кажем да ја њих треба да региструјем, а не они мене. Они су се тек сад појавили, а ја сам ту осам векова.

 Где је највидљивије прекрајање историје?

– Све што режим ради засновано је на лажима. Поништили су одлуке Подгоричке скупштине, иако је огромна већина ондашњих Црногораца била за присаједињење Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Они то данас тумаче као нестанак Црне Горе, иако заборављају да је тада и Србија нестала, односно изгубила своје име, а не само Црна Гора. Идеја о уједињењу свеукупног Српства и обнови Пећке патријаршије је идеја краља Николе, а Подгоричка скупштина била је својеврсни израз ових стремљења. Без обзира на то, они данас измишљају историју и мењају и вољу краља Николе. Историја ми даје за право и да Мила Ђукановића називам издајником Црне Горе, јер је Метохију, са којом постоји органска веза, предао разбојнику са Косова Хашиму Тачију, који је срамота изузетно патријархалног и честитог албанског народа.

 Да ли је темељни уговор, какав су потписале све друге верске заједнице у Црној Гори, уопште могућ уз овакав закон о слободи вероисповести?

Проблем је што се овај закон односи само на Српску православну цркву, јер су све остале верске заједнице своје односе са државом уредила још пре усвајања овог прописа. Не заборавимо и да у овом тренутку Закон има јачу правну снагу од уговора о коме ћемо разговарати, јер он не би имао карактер међународног споразума, какав је закључен, на пример, са Ватиканом. Све то као на једину могућност указује само на повлачење спорног закона и отварање истинског дијалога између државе и Цркве о његовој садржини.

Има ли власт уопште добру вољу да реши кризу и пронађе решење?

– По њиховим јавним реакцијама, не би се рекло. Имам утисак да је премијер Марковић понешто отворенији и да више нагиње договору, док Ђукановић отворено демонстрира недостатак било какве воље да се постигне компромис. Ишао је дотле да наше литије карактерише “лудачким покретом”. Њега прате и сарадници који Подгорицу пореде са Техераном, а нас оптужују да Црну Гору претварамо у православну џамахирију. Ето каквој доброј вољи можемо да се надамо.

Како видите покушај оснивања аутокефалне црногорске цркве, а то прокламује владајућа ДПС?

– Зову нас на дијалог, а непрекидно нам намећу одлуку Конгреса Демократске партије социјалиста да прихватимо идеју о некаквој аутокефалној цркви. Они неосновано тврде да је црногорска митрополија престала да постоји 1918. године, после Подгоричке скупштине, па они тобоже желе да је обнове. Заборављају притом да су црногорски митрополити још у време краља Николе имали циљ да обнове Пећку патријаршију у склопу свеукупне обнове српског народа. Данашња власт се свега тога одриче. Косова су се одрекли по угледу на црногорске комунисте Душана Мугошу и Павла Јовићевића, који су по налогу Јосипа Броза желели да спроведу Балканску федерацију, коју је Енвер Хоџа одбио.

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије изјавио је синоћ у “Српској кући” у Подгорици да нема ништа да каже о разговорима с Владом и да они личе на разговоре наших предака у тешким временима са агама и беговима.

–Хајде, ипак су то наши људи, али има ту много неповјерења и нису они одустали ни од чега. А то је као кад неко жели некоме да отме дом и кућу, само много теже. Он му узима достојанство, живот, част и све. То је више од материјалног богатства, рекао је Епископ будимљанско-никшићки током предавања о светосавском духовном наслеђу у Црној Гори

Рекао је да литије и оно што се сада дешава у Црној Гори по много чему личе на саборе из Његошевог Горског вијенца о Тројичину дану и Малој Госпојини и на коло које пјева „из главе цијела народа”.

-И на примјеру Црне Горе показало се да је духовност јача од генетике. И када се духовност нашла угрожена, онда се то распламсало и објединило народ као никада, казао је он.

Додао је да је сваки освајач и непријатељ вјековима покушавао да завади и разједини наш народ.

-Аустроугарска монархија имала је званични план да завади Цетиње и Београд. Затим, ту су били планови да буде што већа Албанија и што мања Србија… Да ли је данас другачије? Ипак, наш народ није се још увијек потпуно раздијелио и на овим литијама дошло је до великог измирења, казао је Епископ будимљанско-никшићки

Владика је посебно нагласио да у литијама има нешто есхатолошко.

–Ово није само историја, јер се у Црној Гори дешава нешто библијско и есхатолошко. Владика Теодосије, када је био на литији у Никшићу, рекао је да никада није имао љепши осјећај празника васкрсења. Увјерен сам да на литијама са нашом дјецом и нашим народом упоредо иду, невидљиво, и Божији анђели, нагласио је Владика Јоаникије.

Он је упозорио да власт намјерава, не само да отме светиње, већ да затре и вјеру и народ.

-Нема никакве сумње да је то јадан зли наум. Међутим, ово је божански моменат који нас је сабрао. Ово је рефлекс из костију наших предака који су за вјеру живјели, страдали и крв проливали, објаснио је он.

Упозорио је да ипак ништа још није готово, да се наш народ и наша Црква налазе на Голготи, али да нас Господ кријепи и да се у литијама ових дана због тога осјећамо узвишено.

Прокоментарисао је и ријечи предсједника ДПС-а Мила Ђукановића који мошти Светог Василија Острошког назива костима.

-Овај наш необразовани предсједник и човјек – спаљена душа што се тиче духовности и културе, он је рекао кости. Наш народ, и вјерујући и невјерујући, ако је икада неког поштовао онда је то Свети Василије, истакао је Владика.

Поручио је да је Свети Василије Острошки живи светац који нас сигурно данас предводи.

–Он нас је онако окупио у Никшићу, узео на себе оно зло вријеме. Сви су се сквасили до голе коже. Да су се негдје друго сквасили већина би се поразболијевала, али нико се није разболио и, колико ја знам, то је чак била као нека бања. А после нам је Бог послао лијепо вријеме и свечаности који су заиста Божји дар и благослов. И ове литије задивиле су, не само наш српски народ него и цио свијет, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Владика Јоаникије је упозорио да само власт може на литијама нешто да подметне и да изазове инциденте.

-Не треба се суздржавати и казати да једино, уколико би се догодили неки инциденти на литијама, то ће власт да исценира. Они су се томе извјештили свих ових претходних година, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.