Оно што даје наду да се овом режиму може стати на крај су бројне грађанске, мирне, али убојите, појединачне акције. Када су аутори тих мини-побуна млади, онда мислим да је то незаустављиво и режим, па уколико и употријеби репресију, губи на дуже стазе. На друштвеним мрежама поводом задњих цртања по црногорским градовима одомаћио се израз “Графитна револуција”.
Сликања тробојки по градским зидовима је одличан потез, а овај који је забиљежен у Загоричу, морам признати, по стваралаштву и духовитошћу превазилали досадашње. Наиме, пјешачки прелаз је офарбан у српским бојама, а и улични ивичњаци осванули су у црвено-плавој и бијелој боји.
Сјајно и честитке за младалачку побуну и грађанску машту!
Плејади духовитог бунта и грађанском отпору придружио се и Дарко Вукадиновић. Он је јутрос приведен у полицију због цртања тробојке, а његово изјава надлежнима је прави уникат укусног и господственог отпора у складу са традицијом Црне Горе. Његову изјаву објавио је ИН4С.
-Ја сам вечерас око 23.00 часа изашао испред своје куће и на трафо-станици која се налази поред пута, почео да цртам црногорску тробојку са спрејом. Ово сам урадио јер сам синоћ сањао мог покојног дједа, који се борио за ову државу и био велики Црногорац и у сну ми је рекао да жели да нацртам, да жели да види из гроба, јер се гроблеј и дједов гроб налазе у непосредној близини. Напоменућу да ја нисам цртао-сликао српску заставу, већ ону за коју се мој дјед борио и изборио и са тим нисам хтио да код никога изазовем узнемиреност, већ како сам и навео да испуним жељу дједу. На питање ПС, да ли сам у некој организацији или политичкој партији, наводим да нисам, не припадам ни једној политичкој странци, а све ово сам урадио из љубави према Црној Гори, коју волим више него ови „мирашеви“ патриоти, појаснио је Дарко.
Ништа духовитија није ни сателитска антена у Зети. Офарбана је српским бојама и са оцилима и прима све програме. Чисто сумњам да је овај режим планирао да наиђе на овакве врсте отпора, а наредни дани ће показати шта ће да смисле да се томе супроставе.
Поводом поменуте револуције почеле су и да се пишу пјесме. Тако је Миливоје – Брџа Брковић, који је заслужан за велику српски мурал на Златици, ушао и у стихове.
МИЛИВОЈУ- БРЏИ БРКОВИЋУ
Са поносом ово пишем
Свака част и алал вјера,
Миливоје Брковићу
Српски сине из Пипера.
Достојан си презимена
Поријекла, Српског бића,
И поносно ти корачаш
Путем Јола Пилетића.
Из чувених Пипера си
Као што је Сердар Јоле,
Са сабљом се он борио
А ти браниш сад симболе.
Ти и твоје храбро друштво
Ви сте наша узданица,
Најљепше су украшени
Муртовина и Златица.
Црвена је прва боја
Онда плава па бијела,
Свака част и капа доље
Српска браћо храбра, смјела.
Покушали да вас плаше
Примијене можда силу,
Послали су полицију
И инспектор у цивилу.
Он наступи доста грубо
“Шта се ово ође ради”,
Брковић му одговори
Прво значку да извади.
Кад виђоше како момци
Наступише храбро смјело,
И тробојка што цртају
Да кривично није дјело.
Већ застава Црне Горе
Вазда била а и биће,
Све док Српска Спарта има
Ове нове Обилиће!
Раде Бојовић
И из Берана стижу прилози за Графитну револуцију. Читав један зид дугачак више десетина метара је у новом руху и српским бојама, а изнад њега је направљен крст са четири оцила.
https://www.facebook.com/vladan.trisic/videos/3098152686879440/