Долазак највећег хришћанског празника у прелепој Цркви Петра и Павла у Москви обележен је онако како доликује — достојанствено, у молитви и са хришћанском радошћу, пред великим бројем верника, Срба и Руса.
-Христос је донео у овај свет мир и љубав, и због тога се рођење Христово назива празником мира и празником љубави. Рођење Христово помаже свима нама да се искупимо од грехова и свакодневних навика. Рођење Христово нас напомиње на нови живот, као што и ново рађање представља нови живот, а нови живот нам даје нове утехе и нове наде за будућност, рекао је владика Антоније, викар патријарха српског и настојник Подворја.
Узносећи молитве Богомладенцу Христу да уразуми све иницијаторе подела међу браћом, владика је говорио и о проблемима у православној цркви и међу нашим људима у Црној Гори и Украјини. Он је позвао вернике да се моле Богомладенцу Христу да у срца и душе свих оних који уносе немир и несугласице доносе мир, љубав и спокојство.
Преосвећеном владици је саслуживало братство Петропавловског храма, а за певницом је појао мешовити хор храма, под руководством Људмиле Черкасове.
Традиционално, на литургији су прочитане и посланице патријарха московског и целе Русије Кирила и патријарха српског Иринеја, а верници — и стари и млади и деца — једни су другима честитали на руском и српском, било је пријатељских загрљаја и најтоплијих жеља.
Док се испред цркава широм Србије на Бадњи дан освештава, а потом и пали бадњак у српској Цркви Петра и Павла у Москви таква традиција не постоји. Како нам је објаснио владика Антоније, то се не чини из безбедносних разлога, зато што нигде у Русији, а поготово у центру Москве, не може се ложити ватра, јер то не дозвољавају државне власти.
Уосталом, Руси немају ни бадњак (па Срби овде муку муче да набаве храстову гранчицу), ни положајника, ни чесницу. Они имају божићни хлеб, односно божићни агнац. Пеку колач у облику јагњета и преливају га белим шећером. Прави се са сувим воћем. Агнац, у ствари, значи јагње — божићно јагње и симболизује јасле у којима је Спаситељ лежао.
Уместо бадњака, они имају јелку, али немају никаквих ритуалних обреда — паљења јелке или нешто слично, као што ми то имамо са бадњаком.
Рускиње, које су биле на божићној литургији у Храму Петра и Павла, кажу да се божићни агнац углавном спрема у руским манастирима, а 7. јануара на божићној трпези у домовима Руса мора бити много пита и месних јела. Препоручује се да их буде 12, због 12 апостола.
Древна црква Петра и Павла, подворје СПЦ у Москви, готово је увек пуна верника. Московски Срби наш храм доживљавају као део домовине у Русији, али у дане празника овде је много више Руса. То је разумљиво, с обзиром на то да новогодишњи и божићни празници у Русији трају десетак дана и нерадни су, па је већина Срба отпутовала својим кућама, где је дочекала Божић и Нову годину са својим породицама.
Московљани воле да долазе у српски храм и изузетно поштују нашег владику. Многе овде доводи осећај припадности заједничкој вери, култури и традицији.
-Живимо у близини и волимо овде да долазимо. Веома је пријатно, влада домаћа атмосфера, а увек је радосно, лепо, топло, спокојно. Због тога нам се свиђа да овде долазимо, рекла је Галина Кузњецова, која је на божићну литургију у Петропавловски храм дошла са породицом.
Аркадиј Григоријев такође радо долази у Подворје Српске православне цркве у Москви. Не говори српски и никада није био у Србији, али има српске корене и много пријатеља међу Србима.
„Поред тога, и мој духовник је овде прешао из другог храма, па сам ја и због њега почео овде да долазим“.
Од удаје за Србина, Рускиња Наталија Ћирковић редовно долази у Петропавловски храм. Српски не говори, али га разуме.
-Мој муж је Србин, деца су нам крштена у овој цркви и ми због тога све празнике славимо овде — и Божић и Ускрс, каже она.
Извор:Спутњик
