Одбор за људска права и слободе подржао је предлог закона о слободи вјероисповијести. Чланови Одбора из владајуће коалиције предложили су Скупштини да усвоји приједлог Закона о слободи вјероисповијести. Гласању нијесу присуствовали чланови Одбора из опозиције.

Потпредсједник Владе Зоран Пажин је рекао да је Влада континуирано позивала СПЦ на дијалог, и да је на дијалог и сада спремна те да ће бити спремна и када закон буде усвојен.

На сједници Одбора ресорни министар Мехмед Зенка је истакао да је Предлог закона о слободи вјероисповијести усклађен са највишим међународним стандардима и свим препорукама ВК.

„Пред вама је предлог закона који је усклађен са највишим међународним стандардима у области људских права и у потпуности усаглашен са најновијим препорукама Венецијанске комисије“, саопштио је министар за људска и мањинска права Мехмед Зенка у уводном излагању о Предлогу закона о слободи вјероисповијести на сједници скупштинског Одбора за људска права.

Сједница Одбора за људска права на којој се разматра Предлог закона о слободи вјероисповијести, на којој као представници Владе учествују потпредсједник Владе Зоран Пажин и министар Зенка, почела је данас у 10 сати у Скупштини Црне Горе. Сједници су присуствовали и представници вјерских заједница и цивилног сектора.

Пажин је казао да свугдје у свијету, правна лица стичу правни субјективитет уписом у одговарајући јавни регистар. “Није могуће постојање правних лица без уписа у одговарајући правни регистар. Не разумијем зашто СПЦ годинама не жели да буде уписана у јавни регистар”, казао је Пажин.

„Ријеч је о веома либералном законском тексту, који свима у Црној Гори, дакле и вјерницима и онима који то нијесу, гарантује највиши степен права и слобода. Овим законом Влада испуњава своју обавезу да на подуставном нивоу овај веома важан аспект људских права буде адекватно уређен модерним законом, који ће замијенити стари закон из 1977. године, који је још увјек на снази,“ појаснио је министар Зенка.

Подсјетио је да приликом утврђивања Предлога закона Влада није журила, већ га је дуго и пажљиво припремала.

„Такође, на веома либералан начин је регулисана процедура регистрације, односно евиденције вјерских заједница. Ствар је слободне воље вјерске заједнице, да ли ће се регистровати или неће. Моћи ће слободно да дјелују и оне вјерске заједнице које одлуче да се не региструју и да немају својство правног лица, рекао је он.

Најзад, навео је министар, овим законом се као културно добро штити државна имовина коју користе вјерске заједнице.

Ректор цетињске богословије Гојко Перовић предложио је Влади да повуче Предлог закона о слободи вјероисповијести. Од Владе тражи да са свим црквама и вјерским заједницама уђе у дијалог.

“Имали смо примједбе, никакав одговор добили нијесмо”, казао је Перовић и додао да препоруке Вемецијанске комисије нијесу инкомпориране адекватно у закон.

“Предлог закона није у сагласности са Уставом због дискриминаторских одредби. Радикално се атакује на својинска права цркве који је супротан Уставу Црне Горе”, навео је Перовић и додао да црква никоме никад ништа није отела.

Роберт Тонсати из Которске бискупије сматра да питање власништва и имовине треба рјешавати специјалним законом јер би се тиме растеретио Закон о слободи вјероисповијести.

“Закон је потребан, али још увијек није вријеме за то. Потребан је већи степен конструктивног дијалога. Унапријеђен је предлог и пуно је боље него раније, али опет има многих дјелова који су спорни, нарочито око власништва и имовине”, казао је Тонсати.

Министар правде Зоран Пажин је казао да је било дијалога између Владе и СПЦ-а те да је само један мали дио био иза затворених врата. Он додаје да је управо дио тог дијалога нађен у актуелном Предлогу закона.

„Када је ријеч о начину на који је укњижена Српска православна црква деведесетих година у катастар не треба ни од тога правити неку мистификацију. Да би неко могао да се позива на своје право својине, које дјелује ерга омнес према свима, ради се о апсолутном праву, морају и кумулативно бити испуњена два услова: један је постојање пуноважног правног основа. То може бити неки уговор о купопродаји, уговор о поклону, то може бити акт насљеђивања, то може бити нека одлука државног органа или судска одлука”, навео је Пажин.

Поред тога, како наводи, мора бити испуњен и други основ који се тиче уписа у катастар непокретности.

“Ако недостаје један од ова два кумулативна услова онда правно поредак напросто мора отворити питање правне ваљаности таквога уписа. То је тако по право и у раније важећем правном систему и у сада важећем правном систему. Дакле, не постоји никаква лоша намјера, посебно не према једној било којој вјерској заједници у овом конкретном случају према цркви. Него постоји потреба за правном сигурношћу. То је уставна обавеза Владе на којој Влада мора да истраје. Правна сигурност је најважнији аспект владавине права“, рекао је потпредсједник Владе.