Рат у Југославији деведесетих година имао је за циљ успостављање новог односа снага у Југоисточној Европи после окончања Хладног рата. САД су, у ту сврху, користиле исте оне милиције, односно, паравојне снаге, уз помоћ којих су претходно у Авганистану, ратовале са Совјетским Савезом, а које ће касније понети име исламистичке терористичке групе Ал Каида. На истим темељима су се касније развиле и остале терористичке организације милитантних муслимана, као што је Исламска држава. Ово се, између осталог, износи у материјалу Швајцарске федералне обавештајне службе, који је управо доспео на светло дана. Наводи се да су политичка и медијска пропаганда, као оквир за планско распарчавање Југославије, у међувремену, добро истражене. Оно што ситуацију разликује од, рецимо, рата у Ираку, јесте чињеница да бројни медији и коментатори до данас настоје да одбране тадашње званичне верзије о околностима под којима се одвијао рат у бившој Југославији.
– Свакако, разлика је и у томе што су последице овог рата на Балкану по Европу биле нарочито велике и значајне – каже доајен немачке спољне политике Вили Вимер, члан Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). – Из данашње визуре готово је тривијалан закључак да је већина западних медија у току тог рата подржавала НАТО, али је тада опште место била констатација да су „медији затајили“. Одлучујуће медијске структуре, као и њихове стратегије и везе са иностраним факторима, још нису биле општепознате.
У материјалу на који Вимер указује, наводи се списак пропагандних примера, којима су медији стварали оквир за рат у Југославији и којима су тако дубоко утицали на јавно мњење о суштини и карактеру тог сукоба.
„Српски логор смрти Трнопоље“ (1992. године), један је од најпознатијих примера. Уз овај логор у Босни, Швајцарци наводе и „Маркале“ у Сарајеву (1991-1995) и „Геноцид у Сребреници“(1995), као „најтужнији врхунац рата у Босни“.
Шеф једне америчке пропагандне агентуре, која је активно ширила лажне информације о наводном логору смрти у Трнопољу, много година касније, у једном интервјуу, овако је то прокоментарисао: „Ми смо професионалци. Имали смо ангажман и поступили смо по договору, обавили смо посао. Нисмо плаћени да будемо морални.“
Што се „Маркала“ тиче, Швајцарска обавештајна служба, која потписује овај извештај, подсећа да су „у овом као, и неким наредним случајевима, официри мисије УН закључили да је масакр највероватније спроведен од стране босанских војних снага и то према сопственом становништву“. Швајцарци, даље, указују на то да се у ратној стратегији овај захват назива „напад под лажном заставом“.
Вимер подсећа да је две деценије касније, масакр са „Маркала“ поновљен гасним нападом у сиријском рату, који је инсцениран зарад циљева моћника.
Што се Сребренице тиче, чак се и Филип Корвин, највиши цивилни представник УН у Босни током рата, касније успротивио званичној верзији догађаја. Амерички политиколог Едвард Херман и бивши официр ЦИА, Роберт Бер, који је у то време „држао“ југословенску територију, говорили су о Сребреници као о превари, подсећа Вимер.
У извјештају швајцарских обавештајаца, таксативно се наводи досадашња објављена документација о кључним, како се истиче, „медијским маневрима“ који су служили за оправдавање квалификација, сервираних из иностранства. Мотив је, како се истиче, промена ситуације на терену бивше Југославије, у правцу који одговара пре свега Сједињеним Државама.
