Депоније расту, а институције немају план за обновљање овог дијела ријеке. Корито Таре је насуто бетоном и шљунком, а ток јој је дијелом промијењен Мјештани Матешева најављују тужбе против Кинеза.

Тоне бетона, металне конструкције, високи бетонски стубови и сјећање на некадашњи природни ток ријеке Таре, Сузе Европе. Такву су ситуацију јуче на градилишту дијела ауто-пута Бар-Бољари затекли новинари, али и еколошки активисти.

Стање је, тврде из цивилног сектора, након годину када су први пут јавност извијестили о уништењу корита ријеке на траси мостова Тара 1 и Тара 2 промијенило, сада много горе. Депоније расту, а институције немају план за обновљање овог дијела ријеке.

Корито Таре је насуто бетоном и шљунком, а ток јој је дијелом промијењен. Због високих температура водоток је низак, па се ова, некад моћна ријека, претворила у обичан поточић. Питање је колико ће времена бити потребно да се опорави. Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) прије годину дана први пут је узбунила јавност због уништавања корита и тока ријеке Таре током изградње дионице ауто-пута код Матешева.

Тада су из ваздуха забиљежили да је ток ријеке промијењен, корито дијелом измјештено, а грађевинске машине износе и одвозе шљунак и пијесак. На снимцима се виђело и да је корито насипано у дијелу на којем су потпорни стубови за мост.

Компанија ЦРБЦ, која гради ауто-пут, Министарство саобраћаја, али и други државни органи тада су тврдили да је све рађено у складу са прописима и пројектима.

Međutim, fotografije napavljene juče svjedoče o daljem uništivanju korita rijeke.

“Krajnji je čas da u Vladi, u prvom redu prvo premijer, a i resorni ministar, urade nešto kako bi se stanje na terenu saniralo. Prije svega smatram da apsolutno mora postojati odgovornost. I dok neko ne ode u zatvor, nećemo imati drugačiju praksu na ovom dijelu gradilišta”, ocijenio je juče direktor Istraživačkog centra MANS-a Dejan Milovac.

Milovac je kazao da je cilj jučerašnjeg obilaska bila da se predstavnici civilnog sektora ali i medija uvjere da li je bilo koja preporuka domaće javnosti, ali prije svega Evropskog parlamenta, Evropske komisije a naročito UNESCO-a sprovedena na terenu.

Za razliku od prošlogodišnjeg, Evropska komisija u izvještaju o Crnoj Gori u 2019. godini pominje Taru u dijelu koji se tiče poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske primjene.

Brisel poručuje da Crna Gora treba da preduzme hitne mjere kako bi očuvala i unaprijedila ekološka vrijednost zaštićenih oblasti, među kojima je i rijeka Tara.

“Stanje koje smo sada vidjeli jeste činjenica da država nije poštovala preporuke, mimo toga da nije sankcionisana. Vidjeli smo da su sve one deponije koje je MANS otkrio unazad godinu dana i dalje su vrlo aktivne. Ni Vlada ni CRBC nijesu uradili apsolutno ništa da se to promijeni”, istakao je Milovac.

MANS je zbog situacije na ovom dijelu auto-puta ranije podnio krivične prijave, između ostalog, protiv ministara održivog razvoja i turizma Pavla Radulovića i saobraćaja i pomorstva Osmana Nurkovića.

Milovac je poručio da Crna Gora kao država nije poslala poruku da je uništavanje Tare krivično djelo.

Direktor NVO “Ozon” Aleksandar Perović je kazao da je posjeta imala za cilj da se svi uvjere o kakvom stepenu uništenja zaštićenog objekta rijeke Tare se govori.

“Definitivno, ko god svojim očima vidi šta je ovdje urađeno, jasno je da nije postojala nikakva politika – održive zaštite, smanjenja negativnog uticaja na biodiverzitet, na riječni ekosistem i naseljeno područje”.

Перовић је казао да се још не зна колико ће генерација плаћати насталу штету.

“Причињена је штета, која тек треба да се процијени. Један веома важан сегмент свега тога је информисање јавности о питањима животне средине, током припреме, реализације и финализације овако великог пројекта. Морам да кажем да основано сумњамо да је ријеч о намјерној политици Владе да сакрије све релевантне информације о квалитету животне средине, поготово оне, које су биле прописане, различитим елаборатима је било обавезно да буду доступне јавности”, оцијенио је Перовић.

Држава је прогласила тајном већину докумената који се тиче пројекта ауто-пута.

Мјештани најављују тужбе против Кинеза

Мјештани Матешева Драган Аџић и Перица Бошковић најавили су да ће тужити извођача радова на ауто-путу, кинеску компанију ЦРБЦ, јер су им, како тврде, девастирали имања у близини ријеке Дрска, која је притока Таре.
Позвали су надлежне из Министарства пољопривреде и Општине Колашин да их посјете и увјере се да су им имања уништена.

Аџић је казао да је дозволио да материјал од ископа на тунелу 19, који је посљедњи на траси ауто-пута, истоваре на његово имање, али уз обећање да ће га касније премјестити.

“Међутим, од тога сада нема ништа, направили су насип, којим наводно наша имања штите од воде из Дрске. Али то је само варка била да би на неколико хиљада квадрата моје обрадиве њиве истоварили грађевински отпад”, навео је Аџић.

Бошковић је истакао да га, међутим, није нико питао за дозволу да истовара грађевински отпад на његово имање.

“Нисам потписао, ни дозволио никоме да то ради. Са овога имања сам имао по неколико тона кромпира, садио сам лук, шаргарепу. Сада не могу ништа од тога”, истакао је Бошковић.

Он је појаснио да мјештани сада највише страхују да ће им имања бити поплављена због депоновања материјала, односно да када Дрска од обилних киша надође, да ће се прелити на њихово земљиште.

“Тражимо да наша имања ослободе, односно врате у пређашње стање. Дрска, зато је добила и такав назив, када крену да се топе сњегови, добија велику снагу и не може се обуздати”, казао је.