Пише: Иван Милошевић
Сусрет митрополита Јоаникија и Андрије Мандића у Скупштини ЦГ бивши режим је подигао на ноге и ево већ два дана не спавају и смишљају како да се супроставе наводном великосрпском национализму. Сусрет митрополита Јоаникија и Андрије Мандића, два Србина, у једној државној институцији оцијењен је од дијела јавности као прворазредни скандал, а ДПС сматра да због тога треба да падну и политичке главе, прије свега Мандићева. Мандић је крив што је у Скупштини дочекао митрополита Јоаникија, што му је пољубио руку, даривао га и обавијестио шта ради у животу! И чак се сликао са митрополитом и то објавио на скупштинском сајту! И више него довољно да ДПС и његови полтрони падну у неку врсте менталне хистерије и патолошке панике и како су кренули то ће их држати барем до краја јануара. До тада ће да трују омладину, али и све оне који их понегдје чују или прочитају шта причају, о томе како вељесрби само шо нијесу слетјели на Ловћен и распоредили космичке снаге на егове обронке!
По њима Мандић би био прави државник да је затворио врата митрополиту, да је рекао портиру да владику случајно не пушта ни у хол или би ангажовао патролу полиције да митрополита испрате одакле је дошао. Да је којим случајем Мандић срио митрополита у неком скупштинском ходнику, по њиховим аршинима, требало је да подвикне и упозори владику да се не мијеша у послове које му не припадају, јер је у Црној Гори црква одвојена од државе! И тада би Мандић био би по њиховом мераку и вјероватно би га кандидовали за потпредсједника ДПС-а!
Срећом Мандић је урадио оно што су Срби, а и остали дио нормалне и комунистички опасуљене ЦГ, очекивали. Поразговарао је као брат са митрополитом који сједи на трону владика који су стварали Црну Гору и који су учествовали у њеном духовном осмишљавању!
Е, сад зашто је то изазвало хистерију бијеса код Монтенегрина није на новинарима да објашњавају, јер за то постоје много стручнији људи од новинара. Ипак, ваља примјетити да оваква количина бијеса и менталне разградње није уобичајена појава и да би требало мултидисцплинарно приступити том феномену!
Као шлаг на антисрпску хистерију ДПС-а и његових полтрона накачила се тробојка у Мандићевом кабинету. Ионако замагљеног ума због посјете митрополита скупштини, када су Монтенегрини видјели тробојку тотално им се смрачило пред очима и ево већ неколико дана ништа не виде од црвено-плавих и бијелих боја! И када отворе новине одмах им се појаве те три боје, окују им мозак и од њих више не знају ни гдје су ни шта су, али знају да нијесу гдје су и да нијесу оно што су! А шта су – чини се да ни они не знају!
У земљи чије је државно сјеме посијано у теократском систему и којом су вјековима владали митрополити данас се дио јавности окупљене око ДПС-а крсти и пита куда иде када виде митрополита и када митрополиту неко пољуби руку. Не хају они што су деценијама љубили не руку, него ноге Брозу, па потом Милу, као његовом насљеднику! Другог су то кова Броз и Мило, ваљда сатављени од јачег материјала него садашњи митрополит!
Из свог извитопереног неокомунистичког угла дружина окупљена око ДПС-а је у праву. Не хају они за духовног вођу, њима је битан само онај свјетовни и бољи је од оног првог, па да има рогове на глави, а умјесто ногу папке! И баш таква њихова реакција потпуно је оголила суштину јавности окупљене око ДПС-а. Све вам је то једна удружена комуистичка и неокомунистичка, строго атеистичка и антисрпска, дружина чији центар свијета почива негдје испод пупка и свој најдубљи смисао добија у тишини дебелог цријева!
Када се то узме у обзир и не чуди актуелна ментална антисрпска хистерија! Она је само плод једне идеолошке пошасти која још увијек влада добрим дијелом Црне Горе и њене представнике претвара је у метузалеме петокраке и злочина над самим собом и свим осталим што је некада била Црна Гора!
