Када год прочитам неки текст бораца попут Зувдије Хоџића дохватим се календара! Посумњам да је и даље 1943. година, па да се увјерим да није. Колика је жеља представника СУБНОР-а да зауставе вријеме није тема овог портала, али је право чудо да након толико деценија и даље истрајавају на партизанштини. Аргументе не прихватају, младе својатају и заводе и далеко им лијепа кућа. Ипак, овакви интервјуи имају своју вриједност и свједоче о једном дијелу домаће јавности чије су очи затворене и који још увијек спавају у четрдесетим годинама прошлога вијека. И они кажу да нема помирења четника и партизана и да и данас, осам деценија након несрећног грађанског рата, у њиховим главама све је по старом. И слажем се, са оваквим СУБНОРОВЦИМА стварно нема помирења, треба их препустити биолошким законима, а младима објаснити шта се заправо дешавало између 1941 и 1945. године у Црној Гори и на Балкану! Ко има стрпљења ваља да прочита текст испод овог пасуса. Понекад је и лијепо вратити се у прошлост, поново се нешто научи од ње и схвати да она није била онакву какву је приказује СУБНОР!

(Текст је преузет са портала Аналитика=

Свијетле странице партизанске историје посљедњих година су на бестидном удару покушаја ревизионизма, често под плаштом наводног помирења, под којим поједини подразумијевају изједначавање антифашиста са онима који су отворено сарађивали са окупатором – оцијенио је у разговору за Побједу предсједник Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата и антифашиста Црне Горе Зувдија Хоџић.

Први човјек борачке организације нагласио је да је антифашизам највећа вриједност црногорског друштва и тековина на коју треба да будемо посебно поносни.

“Не смијемо дозволити прекрајање историје, нити заборавити да је фашизам војнички поражен, али, нажалост, није и коначно истријебљен. Појављује се и испољава у разним облицима, прерушава се и прилагођава, дјелује јавно и потајно, не мијењајући ћуд. У Црној Гори није могуће изједначити партизане и четнике, нити злочинце и жртве, ослободиоце и слуге окупатора”, нагласио је Хоџић.

Битке у рату и миру

Први човјек црногорске борачке организације каже да су свјесни своје улоге у друштву и да знају да битке у миру могу бити значајне као судбоносне у рату.

“Знамо да ниједна битка за слободу, без обзира на жртве, није изгубљена али ни заувијек добијена. Брутални насртаји на антифашистичке вриједности, бестидна скрнављења спомен-обиљежја, као и покушаји релативизације историјске истине су опасни покрет мржње јер удара директно у темеље црногорске државотворности”, сматра наш саговорник.

Наглашава да такви покушаји манипулисања колективним сјећањем не смију проћи непрепознати и некажњени.

“Дужни смо да спријечимо свима да, изнутра или споља, угрозе Црну Гору и њену слободу, њен антифашизам, мултиетнички, грађански и проевропски карактер. Дужни смо то из два најсветија разлога – према нашим прецима који су нам је такву изградили и потомцима којима је морамо сачувати и оставити”, јасан је Хоџић.

Наша партија је Црна Гора

Од подсјећа да је СУБНОРА организација која од оснивања, 6. априла 1948. године до данас на друштвено-политичкој сцени Црне Горе, непрекидно његује тековине и вриједности НОБ-а, има програм и циљ и интересе Црне Горе ставља високо изнад сопствених.

“Зато и истичемо – наша партија је Црна Гора, антифашистичка, грађанска, демократска у којој сви имају једнака права, али не и исте обавезе. Они који могу више, и којих је више, одговорнији су за друштвене односе и политичку климу у њој”, каже Хоџић.

Наводи да је, настао на крилима партизанских бораца, на комунистичком и скојевском заносу и вјери у идеале, СУБНОР био најдржавотворнија и најпатриотскија организација на црногорској сцени, а то су и и остали и на то су с разлогом поносни.

“Тачку ослонца и полугу за своје дјеловање налазимо у историјском и друштвеном бићу нашег народа, његовом опстајању и животу у вјечитом војничком логору, у биткама којих је било више него предаха између њих, у традицији и етици да се само смрт у борби сматрала природном, у Народноослободилачкој борби и Титовим партизанима”, казао је Хоџић.

Наводи да се због њих и осјећају поносним, ,,као црногорски ратници пред Ловћеном, светим олтаром, пред којим се не моли и не говори, него у себи, ћутећи, завјетује да ће се радити за добро и интересе Црне Горе, због њих се осјећамо као партизани и пролетери пред Врховним командантом, под петокраком о којој су пјевали“

“Повезује нас њихова борба за одбрану слободе и наш живот у слободи, наш антифашизам, антинационализам, антиклерикализам, наша борба за демократску Црну Гору. Зато смо од свих антифашистичких организација у државама бивше Југославије и Европи изузетно поштовани”, наводи Зувдија Хоџић.

На питање који се конкретни потези предузимају да се што више младих укључи у антифашистички покрет, да би се успјешно супротставили ревизији историје, рехабилитацији четничког покрета, негирању злочина и дехуманизацији, наш саговорник је јасан:

“Програм смо осавременили, прилагодили младим људима, антифашистима. Идејно и идеолошки су са нама, али ћемо им организацију још више учинити привлачном, примјерено времену и њиховим интересовањима”, јасан је први човјек црногорске борачке организације.

Наглашава да у организацији бораца и антифашиста Црне Горе није било класичне смјене генерација већ да су они који су је утемељили: првоборци, народни хероји, партизани… ово удружење, Савез, замислили били као струковну организацију да брине о борцима, о њиховим правима, наравно да његује и развија тековине револуције и НОБ-а.

“Схватили су, међутим, да би се без сљедбеника, њиховим биолошким нестанком, завршила и мисија ове организације. И широм отворили врата за нове генерације, за младе људе, за симпатизере, који ће бити настављачи традиција”, каже Хоџић.

Подсјећа да је, кад се укључио у ову организацију, радио са људима – борцима.

“Утемељили су СУБНОР, имали су визију и јасан програм. И нама је остало да то слиједимо, али и да по нешто, у складу са духом времена, мијењамо и прилагођавамо се новомиленијумским условима за развијање идеја антифашизма”, каже Хоџић.

Отворени за младе чланове

Истиче да су млади по својој природи револуционарни и да желе промјене.

“Наша организација је отворена за младе, али то није довољно. Да би их још више заинтересовали за нашу организацију, морамо наше активности и наш програм прилагодити тако и толико да они осјете и препознају антифашистичке идеје као своје.

Наглашава да је стога неопходно да осавремене дјеловање, да млади пронађу мотив, што значи да није довољно идеолошко уздизање, већ да се осмисле садржаје прихватљиви за омладину.

“Мада сматрам да је програм привлачан – куд ће љепше него бити антифашиста, што другим ријечима значи бити напредан, припадати вриједностима на којима опстајава савремени свијет”, поручује Хоџић.

Размишљају, наводи, како да младих, којих у тој организацији ни данас није мало, буде још више, да они воде ову организацију која баштини највеће људске вриједности – равноправност грађана, слободарство, толеранцију.

“Млади морају бити носиоци таквих идеја, јер не заборавимо: на младима свијет само не остаје већ младима свијет припада. И удружење антифашиста мора њима припадати, да буде организација младости, да је они воде, без њих нико па ни ова организација нема будућности”, каже Хоџић.

Подсјећа да се редовно организују квиз такмичења основаца и средњошколаца на тему црногорске и историје НОБ-е на којима учествује хиљаде младића и дјевојака, задивљујући познавањем историјских догађаја и чињеница. Организују, такође, бројне трибине и академије, својеврсну „допунску наставу“ да би младим људима прибллижили градиво којег нема у уџбеницима а имамо се чиме поносити.

“Од сјећања на Туђемиле, Вучји до, Граховац, преко претварања оловних слова Ободске штампарије у пушчана зрна за одбрану слободе – до Тринаестог јула, Саве, Љуба, ИВ црногорске”, закључује Зувдија Хоџић.

Нијесмо били први зато што смо велики, али смо велики зато што смо били први

Подсјећајући да је Тринаестојулски устанак у Црној Гори био прва масовна побуна у поробљеној Европи, Хоџић каже да је то датум за понос за сва времена.

“Тринаестог јула 1941 црногорски народ је упалио ватру и дао је човјечанству да, као луча која ,,нит догори нити свјетлост губи“, освјетљава пут који води напријед. Зато што није гријех – похвалит се право и поновити оно што је за понос: 13. јула 1941. нијесмо били први зато што смо велики, али смо велики зато што смо били први”, наглашава Хоџић.

Каже да борачка организација јесте окренута прошлости, али и гледа у будућност.

“Све што иде и што може бити, нама ништа није непознато. Свему смо наредни. И, у томе нијесмо сами – са нама је Четврта црногорска, за коју је Тито рекао да вриједи четири бригаде, са нама је и Пета црногорска и Седма омладинска и Пекове дивизије и сви који су се борили за слободу и за њу гинули никад се не жалећи на судбину, али се и никад мирећи с њом, живјећи и судбини заинат.

Наш саговорник истиче да су претходници наше бреме учинили лакшим, а да ћемо им се одужити ако се ми тако однесемо према потомцима.

Ми то можемо и ми то хоћемо. Ми на НОБ немамо већа права од других, али имамо веће обавезе. Ми углед у друштву оправдавамо љубављу према Црној Гори и увијек треба да се питамо што смо учинили за добро Црне Горе”, казао је Зувдија Хоџић.