Пише: Иван Милошевић

Јутрос ми се учинило да је Андрија Мандић јуче без потребе био у штабу СНС-а, али након данашње идеолошке и остале хајке разних настављача и достављача ДПС идеологије и омиљеног вође, мислим да је и добро што је Мандић био јуче у Београду. Да ли свјесно или не, али је још једном скинуо кринку са свих антисрпских јавних и тајних положаја бившег система и заговорника њихове антисрпске идеологије. Показало се да је антисрпство у Црној Гори заорало дубоке бразде, да више није само особина једне или пар странака, него да је преовлађајуће расположење код већине посланика владајућихстранака. ДПС је скинут са власти, али његове идеолошке посљедице имају тако дубок коријен да ће бити потребне деценије да се све то исправи и стави на своје мјесто.

Оно што су о присуству Мандића у штабу СНС-а рекли пулени ДПС-а, СДП-а, па и Јаков Милатовић, а да не говоримо о ДПС филијали у дијаспори, равно је ставовима Секуле Дрљевића и Савића Марковића о Павлу Ђуришићу и осталим четничким официрима у Другом свјетском рату! Једноставније речено, за Србе нема милости када су вјерни српском јединству и жељи да сачувају српску државу! Монтенегрини са синдромом дрљевићевско-марковићевског типа, Србима то ни у сну не могу и неће да опросте! 

И док актуелни владајући политичари, о оним из редова ДПС-а да и не говорим, буквално клече пред страним амбасадорима и сликају се из разних углова са америчим преговарачима и утеривањем америчке правде на Балкану, свима њима је засметао Мандић у Београду. Није им засметао прије неки дан у Турској, а уколико би посјетио Албанију, Монтенегрини му прикачили на ревер признање народног ордена првог степена! 

Не улазим у мотиве Мандићевог боравка у Београду, вјероватно ће то он сам објаснити, али данашња реакција наше тобожње браће, од Монтенегрина, преко Јакова, до Бошњака, показује да су Срби у Црној Гори сами самцати и у таквом су окружењу упркос томе што су на својим плећима изнијели већину терета за смјену ДПС-а. Више пута сам написао да је српским противницима у Црној Гори, Срби пожељни само када ћуте и гласају и не траже ништа, али чим дигну три прста и нешто приупитају, нема броја онима који би им откинули не само три прста, него и читаву шаку!

Српским једногласним, једнојајчаним и једнокумровачким ђацима, младим и и постаријим, само Срби сметају и не могу да поднесу да је један од њих у некој државној фотељи. Још када се усудио да пође за Београд тотално губе разум! Ма колико се трудили да објасне како они нијесу против Срба, данашња, а и многе друге раније реакције, доказују да је антисрпство ујединијући фактор већине владајућих и од реда сваке опозиционе странке! Иако је Дритан у Улцињ доводио комплет руководство ОВК-а, као и службенике Косова*, никоме од Монтенегринна то није сметало, а не реагују ни када Хрвати и њихов љубимац у ЦГ, отворено заговарају хрватство Боке! Међутим, када се ради о Србима, диже се кусо и репато и само што се не прогласи мобилизација!

Срби од овакве Црне Горе на неко дуже вријеме нема шта да очекују. Да их на попису буде 80 одсто, а да се 90 одсто изјасни да говори српски, српски противници дрљевићевско-марковићевског типа ће то прогласити ништавним или ће те резултате бојкотовати и сматрати их намјештеним!

Србима, стога, не преостаје ништа друго него да збију редове и да осмисле што прије национални програм усклађен са осталим Србима и Србији и Српској. Без тога бићемо осуђени да ћутимо као заливени и да будемо безбојна гласачка маса, толико непрепознатљива да за коју деценију нећемо знати ни шта смо ни ко смо!

Истина, то сам знао и прије и о томе сам писао, али надам се да ће након данашње монтенегринске хајке и осталима то бити јасно. Надам се да за српско освјешћивање још увијек није касно и да то знају они који то треба да знају. Нека само и нешто предузму!