Два споменика светом благовјерном кнезу Александру Невском биће откривени 6. децембра у Андријевици и Никшићу.

-Захваљујући напорима Руског дома у Београду, Амбасаде Русије у Црној Гори и Српској православној цркви, двије бисте, иначе дјело познатог руског скулптора, академика Руске академије умјетности Ајдина Зејналова, откриће се на православни празник – Дан сјећања на великог кнеза Александра Невског. Значајно је истаћи да су споменици поклон руског скулптора народу Црне Горе, стоји у саопштењу Амбасаде Руске Федерације у Црној Гори.

На манифестацији ће учествовати Епископ будимљанско-никшићки Методије, амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслењиков и директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов.

Александар Невски један је од најпоштованијих руских светитеља у Србији и Црној Гори. Највеће српско племе Васојевића сматра Александра Невског за свог небеског покровитеља. Васојевићи од 18. вијека обиљежавају дан Александра Невског као „завјетну славу“, тј. славу која се слави као завијет одређеном светитељу. Средином 18. вијека пред одлучујућу битку против Турака племе Васојевића се молило за побједу светом Александру Невском. Према предању, током битке свети кнез Александар Невски јавио се на небу и отјерао Турке у бјекство. Сјећање на овај чудесан догађај живи у племену преко 250 година.

Кнез Александар Јарославич, којег су љетописци назвали Невски након побједе 1240. године изнад шведске војске у близини уливања ријеке Ижоре у Неву, рођен је у Перејаслављу (данашњем граду Переслављ-Залески у Јарославској области). Кнезовао је у Новгороду, носио титуле великог кнеза Кијевског и великог кнеза Владимирског. Године 1242. новогородски и суздаљски пукови су под вођством Александра уништили војску Ливонског витешког реда, омогућило је да се осигурају западне границе руских територија од продора крсташа. Касније је војска Невског нанијела неколико пораза литванским редовима. Према мишљењу многих историчара, кнез је био отрован током дуготрајних преговора у Хорди. Умро је 14. новембра 1263. године, на путу ка Владимиру, а пред своју смрт је примио монашки постриг и добио име Алексеј.

Поштовање кнеза не само као истакнутог државника, већ и светитеља, почело је скоро одмах након његове смрти, његово прво житије написао је његов савременик, монах Богородице-Рождественског манастира 1260–1280-их година. Сверуска канонизација Александра Невског одржана је на Московском сабору 1547. године.

У Русији је подигнуто преко 20 споменика Александру Невском, укључујући у Переслављ-Залеском, Великом Новгороду, Санкт Петербургу, Пскову, Курску, Петрозаводском Волгограду и Калињинграду.

Споменици Невског прве су скулптуралне представе руског светитеља на територији Црне Горе. Претходно, 2021. године, биста Александра Невског је откривена у Београду.