Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Брод  „Дубровник” чекао је 5.октобра 1934. усидрен уз зеленичко пристаниште  на  долазак краља Александра.  На броду су краља чекали командант Боке Которске генерал Луковић, командант морнарице контрадмирал Полић, командант Поморске обалске команде Лутероти, француски војнопоморски изасланик Руш и представници цивилних власти. Краљ је стигао аутомобилом. Изашао је из кола у адмиралској униформи и успео се на брод. Са краљем успела се краљица Марија, кнегиња Олга и кнез Павле. Нешто касније укрцао се министар спољних послова Јевтић. Гости су провели ноћ у кабинама. Сутрадан, 6 октобра 1934. кренули су за манастир Савину, где су се помолили уз запаљену воштаницу  „за срећан полазак и још срећнији повратак”. После кратке молитве уписали су се у манастирску књигу. После су се вратили на брод  „Дубровник”  и када је све било спремно за полазак, искрцали су се краљица Марија, кнегиња Олга и кнез Павле. (1)

На дан смрти краља, забрујала су звона са бокељских храмова,  разносећи широм залива жалосне вести о несрећи која је задесила  нацију. На  кућама тужно су се залепршале црне заставе. Градови, села и бродови завили су се у дубоку црнину.  У чланку М. Вукелић-Десански  „Блаженопочивши Краљ и Бока” истакнуто је : „Ми Бокељи гледамо Великог Краља како нам  је  још ономаде долазио и са осмехом на лицу обилазио наша села, наше сиромашне домове и наше старе цркве. Гледамо га како је слободно корачао међу овим оданим Му народом, даровао га  и с њим разговарао, и као  Краљ и као наш рођени отац, домаћин, добротвор и просветитељ. То Бокељи никада неће заборавити !   ….   И задњу воштаницу упалио је Он, у толико вољеном манастиру Савини. Свој задњи потпис ставио је у књигу манастира Савине; Својом руком задњи пут је зазвонио звонима манастирским, не слутећи да ће Му све бити последње.  …. Нека је вечна слава нашем Великом Краљу Александру Првом Ујединитељу !”. (2)

Смрт краља Александра потресла је которског бискупа Франу Ућелинија-Тицу који се повукао на острво Лопуд код Дубровника. У говору одржаном у спомен краља Александра у катедрали св. Трипуна у Котору 18. октобра 1934. дон Нико Луковић истакао је : „ … Болом одјекују сводови овога светога храма, који виђе владаре из дома Немањина и који је отраг неколико година обеселио својом посјетом блаженопочивши Краљ Александар … Родољубива Бока, … која је дизала устанке против туђинских силеџија, која је родила толике родољубе и дала на стотине добровољаца на Солунском фронту, … Ко се не сјећа прве Краљеве посјете Боки ? То је био прави „Краљевски дан“, који се не ће никада заборавити. … Краљ Александар је к нама дошао …као ослободилац Свог народа, као први владар наше крви и језика након дугих стољећа. Зато смо Га онако одушевљено и искрено дочекали. … Али је и Он Боку њежно волио. … Подупирао је њезине установе. … потпомагао „Бокељску Морнарицу“, поклонио јој је нову заставу са Својим краљевским иницијалима, а барјак св. Трипуна је одликовао. Недавно је почастио „Народни универзитет Боке Которске“ Својим високим покровитељством. … Познато вам је колико је цијенио и волио нашег преузвишеног натпастира, бискупа Uccellinia. За његове велике заслуге на културном и националном пољу одликовао га је као што није ни једнога живућега Југословена. Бискуп-родољуб је необично љубио свога Краља. О Њему је увијек са ганућем и дивљењем говорио. Вијест о трагичној смрти љубљеног Владара потресла је душом старца надсвећеника. Он пише да је ово за њега најтежи ударац у животу, који не ће никада пребољети. За покој Његове душе моли се дневно, и молиће се, док му још преостаје дана, „јер га је поставио међу своје родитеље“. … Пре неколико мјесеци Бока, да се одужи љубљеном Краљу … приреди Му оно незаборавно „Бокељско вече“, које је надилазило и најбујнију машту, када су пламтили врхунци наших брда, наше обале, наши храмови и домови, … Он је пролазио овим чаробним заливом, као краљ славе уз одушевљено клицање народа. … .“ (3) Бокељи нису заборавили краља Александра, ни његову посету манастиру Савини.

У Прчњу  је откривена биста краља Александра почетком марта 1935. Откривању споменика присуствовао је дивизијски генерал В. Петровић, са цивилним и војним властима, као и мноштво народа из места и целе Боке Которске. Бисту је израдио београдски вајар Михајло Томић. (4) Општински одбор Црвеног Крста Ђеновић одржао је главну годишњу скупштину 28 јануара 1935. у просторијама основне школе. У буџету за 1935. предвидели 3.000 динара за постављање спомен-плоче краљу Александру. (5) Црвени Крст Ђеновића поставио је спомен-плочу краљу Александру на улазу у манастир Савину.

Котор је 26 априла 1936. био искићен заставама и зеленилом. Ујутро су стигле сеоске соколске чете у народним ношњама и под заставама.  (6) У свечаној сали Официрског дома  у Котору  отварена је  жупска скупштина у присуству делегата друштава и сеоских чета, који су тог јутра стигли са развијеним заставама и  великог броја сокола из свих друштава Соколске жупе Цетиње. Скупштини су присуствовали Воја Тодоровић, изасланик Савеза сокола, изасланици бана и Митрополита, представници свих грађанских, војних и верских установа Боке Которске и угледни гости. Први је говорио старешина Гавро Милошевић. Између осталог прочитао је текст поздравне депеше бискупу Учелинију.

Јубиларну седницу  друштва Котор отворио је старешина друштва поздрављајући делегате и говорећи о постанку и раду друштва првог Српског и Хрватског сокола. Истакао је да су се друштва 1919. прва сјединила у Југословенски соко и дали пример за опште уједињење Соколских савеза. Делегат Савеза  Воја Тодоровић честитао је друштву прославу 25 година рада. У име бана говорио је срески начелник П.Шеровић, а у име митрополита др. Дожића прота Ђ. Самарџић, говорећи да ће соколство и у будуће у Српској православној цркви имати свога помагача. У свом говору др. Филип Лазаревић, први потстароста Српског Сокола у Котору, истакао је заслуге старих сокола. У име  сеоских чета честитао је јубилеј матичном друштву Марко Радановић, позивајући варошку интелигенцију да чешће дођу у њихова села и да се узајамно упознају. Прочитане су многе поздравне депеше из унутрашњости. Са жупске скупштине и са јубиларне седнице послате су поздравне депеше између осталих  бискупу  Учелинију, митрополиту др. Дожићу  и Савезу сокола.  На тргу од оружја пред официрским домом градска музика свирала је државну химну. После скупштине сви су соколи прошли у поворци, на челу са грађанском музиком и развијеним заставама друштва Котор и чета, главним улицама Котора, поздрављени од грађана. После подне су сви учесници скупштине, заједно са члановима соколских друштава из Боке Которске, и са излетницима и  музиком,  отишли  на искићеном пароброду  „Цетиње” у Прчањ. У Прчњу је приређен свечан дочек. На пристаништу поздравио је соколе Р. Бргуљан, старешина друштва, а захвалио се староста из Котора. Са обале поворка се упутила  ка споменику краљу Александру. Испред споменика говорили су начелник општине Прчањ Рудолф Ђунио, Гавро Милошевић и познати говорник каноник дон Нико Луковић, члан месног сокола. У име општине соколе је поздравио Ђунио, а у име места говорио је жупник каноник дон Нико Луковић. Дон Нико Луковић је говорио о личности и заслугама краља Александра и његовој трагичној смрти у Марсељу. Старешина жупе Гавро Милошевић положио је на споменик ловоров венац. Топло поздрављени и испраћени од Прчањана соколи су продужили за Савину. Брод са излетницима отпловио је у Мељине, где су се излетници искрцали и били дочекани од народног посланика М. Комненовића, председника херцегновске општине Ј. Секуловића и великог броја угледних мештана. На улазу у Мељине соколе излетнике поздравио је старешина месног друштва Стево Јовићевић, а одговорио му је у име жупе Ивовић, старешина Соколског друштва Беране. На путу за Савину била су постројена соколска друштва Херцег Нови и Зеленика-Кути са соколском музиком и са свим категоријама. Сусрет сокола био је срдачан. У поворци соколи су се упутили у манастир Савину, где су присуствовали помену краљу Александру. Чинодејствовали су игуман манастира Т. Даниловић и свештеници М. Кнежевић и Б. Милошевић.  По завршеном помену пред манастиром говорио је старешина друштва Херцег Нови Душан Поповић поздрављајући которске соколе и остале. Одао је почаст изгинулим соколима, жртвама борбе за  ослобођење, чији је споменик стајао у манастиру. Савински споменик подигнут је стрељаним Бокељима 1924 године. Затим се поворка из Савине  на челу са двема музикама упутила у град Херцег Нови, где је била поздрављена од грађана. Пошто је поворка сокола и грађана прошла кроз град зауставила се пред соколаном, где је Зонић у име жупе захвалио Приморцима на срдачном дочеку и позвао соколе да истрају на општекорисном раду, завршавајући свечаност са соколским „Здраво !”. Излетници су се у седам сати упутили бродом натраг у Котор.  Прослава је добила карактер велике соколске манифестације жупе Цетиње на Приморју. (7)

(5) Месни одбор Јадранске страже  у Баошићу (Бока Которска)  одржао је годишњу скупштину. Председник Милан Стојковић отворио је скупштинску седницу и поздравио присутне  сетивши се  и погинулих стражара који су се жртвовали за наше море. Позвао је  присутне да будно мотре и чувају наше море и нашу обалу, јер чувајући испуњују своју дужност према својим пређима и новим поколењима. (8)       

Напомене

1. Бранко К. Милиновић, (Тиват),  „У тријумфу и у жалости”, „Јадранска Стража”, Сплит, децембар 1934, бр. 12, стр. 503, 504;
2.  М. Вукелић-Десански, „Блаженопочивши Краљ и Бока”, „Јадранска Стража”, Сплит, децембар 1934, бр. 12, стр. 513;
3. „У Славу и Спомен Витешком Краљу Александру I Ујединитељу“, Говор каноника Дон Ника Луковића, одржан у катедрали св. Трипуна, у Котору 18 октобра 1934, стр. 5-13;    
4.  „Панорама”, Београд 16. 3. 1935, бр. 5;
5.  „Бокељске вијести”,   „Глас Боке”, 2 фебруар 1935, бр. 111;
6. „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936,  бр. 20, стр.4;
7. Дориомедов, „Годишња скупштина Сок. жупе Цетиње”, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 маја 1936,  бр. 19, стр. 2; „Двадесетгодишњица Соколског друштва Котор“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр.4;
8.  „Баошић”, „Јадранска Стража”, Сплит, мај 1938, бр.5, стр. 209;