Пише: Владимир Вуковић ( “Алоонлине”)
Црна Гора је суочена сама са собом, коначно. Засмрдио је сав гној који се излио из државног чира који је пукао. И погуши државотворне перјанице пост референдумске Црне Горе, тачније Монтенегра. Обичне људе је штипало за плућа ово деценијама уназад, навикли смо, него је мука сад на ове што су смрад неутралисали скупоцјеним парфермима, купкама и уљима за масажу којима су се третирали.
Док ово пишем, признајем, смјешкам се врло задовољно, драго ми је искрено највише због оних који су ми годинама уназад знали да сугеришу – ћути, не таласај, имаш породицу, гледај свој интерес, пушти јадан брате. Смјешкао сам се и њима у лице док су ме савјетовали, јер сам знао да ће доћи ово вријеме. И нека је засмрдјело, задах се шири као са какве цркотине а ви се видите да ли вам је држава жива после свега. Покажите ми једну институцију у Црној Гори да је жива после свега и прије него се осмјелите да упрете прстом и да је покажете, поразмислите добро.
Ено вам је полиција стала у двије ћелије затвора у Спужу, са два крупна криминалца и бивша директора Управе полиције. А истина, било је и поштених полицајаца, обично су их убијали а ако их нису косили мецима, онда су их убијали у појам и забрањивали напредак у служби. И ти поштени су мањина увијек били од када је Мило Ђукановић ставио све под своје лупешке руке и под своју контролу.
Сваки пут, а свједока је доста у црногорској полицији, од инспектора, преко обичних службеника, који би ме дочекивали на улазним вратима ЦБ Подгорица, када би ме привели или позивали да дајем изјаве, да сам се понашао као да долазим у испоставу неког криминалног клана. Жалио сам сваког часног припадника полиције који би обарао поглед на моје опаске и коментаре на тему системског криминала чији су саучесници. Вјеровао сам да се тада штитим најбоље, па нека иде глава само да ја пред системом не спуштам главу, криминалним системом.
И нисам привођен јер сам криминалац, дилер дроге, шверцер цигарета, убица, нити сам био лопов. Налоге је за моја привођења издавала екипа која је све то радила. Него да не би испало да сам личан у тексту зауставићу се овдје и нећу описивати онај упад специјалаца у мој породични стан, међу фамилију, иконе и књиге у 4 сата ујутру. И тада су поштени полицајци такође спуштали погледе а битанге после 30. августа 2020. покушавале да ми објасне ту ситуацију и оправдају се тако што би ме зауставиле на улици не би ли започели разговор, безуспјешно наравно. Знам колико је много сличних случајева и знам да сви ти људи нису у прилици да пишу овако а мене је запало, па по навици не ћутим. А дужим Веселина Вељовића, макар једног погледа који ће спустити, него је везан сад и рекоше у ранама око зглобова од попритегнутих средстава принуде, па није у реду да сад улазим даље у лични проблем који имамо.
А заиста је смртно рањена свака институција у Црној Гори. Скај преписке засмрдјеле па се ове невјесте што су ведриле и облачиле по судовима сада упињу да докажу да нису све оно што јесу. А највише су полтронуше без части, снисходљиве доказуше некрунисаној краљици Весни Меденици. Сјећам се само прошле године како скочи свака шуша да осуди и шиканира поштенога и намученога Тихомира Бурзановића због изјаве коју је дао на тему Веке Невоље, па се питам да ли би и сада после свега у међувремену као онда хајку правили на брата Тиха. И не осјећам срамоту, нити као трансфер туђе бруке, за све ово што је постало очигледно, не дотиче ме и Богу сам захвалан што се никада нисам на било који начин поистовјећивао са монтенегринским смрадом који је злочинима васпостављан у Црној Гори коју волим. Кусајте сад и кукајте сви сте саучесници, чак и ви са почетка текста са сугестијама – ћути, не таласај, имаш породицу, гледај свој интерес, пушти јадан брате. И тврдим да је Весна Меденица, оваква никаква, људска и морална громада сваком људском минимуму који јој се увлачио између задњице и седла оног дората на Бјеласици што сам га већ негдје помињао.
Оне изборне ноћи 30. августа 2020. сам јавно рекао да побједу на изборима треба прославити достојанствено, а да много разлога за радост немамо. Тада сам рекао да ћу лично тек бити срећан када будем видио да се предсједник, премијер, СДТ, ВДТ и још неки, улицама Подгорице буду возали у оклопним возилима, јер ће то значити да је кренуо обрачун са мафијом, онај прави и истински. За сада је само Специјални државни тужилац Нововић сјео у Миловог или Дућиног Мајбаха, блиндираног додуше, због мјера предострожности. Када Нововић буде у борбеном оклопњаку, Мило Ђукановић ће бити у Спужу, са Дућом а до тада немој да се лажемо и престаните да кукате као сиње кукавице и да се згражавате на све ово што нисте ни смјели да признате да смрдуцка а базд је одавно.
И на крају, морам и ово написати иначе ћу пући од муке да не ставим овдје. Контаминиран је смрадом и почиње да заудара сваки онај који је од конституисања 44. Владе провео више у разговорима, преговорима, попуштањима и класичној зајебанцији јавности у вези Пописа, са политичким крилом Кавачког клана. Јер, поштеније вам је да се састајете са Радојем Звицером у некој јазбини, него што Данијела Живковића свако мало уводите у зграду Владе Црне Горе и сликате се њим уз осмјехе пред лицем напаћене јавности. Нека смрди!
