Пише: Проф. Александар Вујовић
Гроб Петра II Петровића Његоша и Света планина Ловћен, за српски народ је свето и завјетно мјесто, равно светом манастиру Острогу, равно Животворном гробу Христовом, Светој Гори Синају или Гори Преображења или Атонској Гори.
Српски народ кад није могао отићи на ходочашће у Јерусалим или Свету Гору или Гору Синај, одлазио је или на Ловћен у цркву код гроба Његошевог или у црквицу на гору острошку код моштију Светог Василија Острошког.
И Свети Василије Острошки Чудотворац, и Свети Петар Цетињски Чудотворац, и његов синовац Свети Петар II Ловћенски Тајновидац, слава им и милост, били су Божије слуге који су водили и воде свој народ на правом и истинском путу који води у живот, настављајући дјело Христово и дјело Светог равноапостолног Светог Саве првог српског, архиепископа просветитеља и учитеља.
Што се прије као народ вратимо аманетима и завјештањима и Животворног Гроба Христовог у Јерусалиму, и гробу Петра Петра II Петровића Његоша и ћивотима Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, као народ пратиће нас благослов Божији и благослови овИх угодника Његових.
Један од обавеза народа у Црној Гори јесте и обнова завјетне цркве – капеле на Ловћену.
На ово нас призивају наши свети преци, како би наше покољење а и потомке нашег рода пратио благослов Божији. Ловћенски благослов цркве – капеле Светог Петра Цетињског са Ловћена позива све да са његовом обновом вратимо своје достојанство.
Вратимо се благослову Божијем и благослову Светог Петра цетињског и потрудимо се око обнове ове свете цркве.
Нека би Његошев благослов небом осијани, са свете планине Ловћена, дао да се убрзо у обновљеној црквици служи света литургија, овог свијета, као и онога, и у њој пјевају химне божанствене љубави, све у славу Бога великога и светих Петра I и Петра II Ловћенских тајновидаца.
„О преблаги, тихи учитељу,
слатка ли је света бистра вода
с источника твога бесмртнога!
Од твога су св’јетлога погледа
уплашене мраке ишчезнуле,
од твога су хода свештенога
богохулни срушени олтари;
воскресењем смрт си поразио,
небо твојом хвалом одјекује,
земља слави свога спаситеља!”
П.П.Његош