Догађаји повезани са историјом другог светског рата на овим просторима одувек су изазивали пажњу, полемике, али и озбиљне вербалне расправе и сукобе. Ни стрип Српски Бог аутора Милоша Драгојевића (сценарио) и Ивице Сретеновића (цртеж), који је почетком септембра изашао из штампе, по овом питању нису заобишле контроверзе. Тако је ово дело девете уметности проглашено за четничко–ревизионистички стрип, а сам сценариста за прекрајача званичне историје.

„Дрезденски Конгрес“

-Бескомпромисно се борити против “Великосрпске хегемоније”. Током те борбе сарадјивати са Хрватским Усташама, Македонским ВМРО и другим Терористичким организацијама.
– Разбити (путем револуције) “Версајску”, “Буржоаску“ творевину Караљевуну Југославију и створити Социјалистичке Државе Словенију, Хрватску, Црну Гору, Макединију.
– Припојити Косово Албанији, Северну Војводину Мадјарској.
-Створити нове нације на основу географских одредница на којима живе Срби.
-Асимиловати Србе у “нове нације” тако да се постепено преобрате и више не изјашњавају као Срби већ као: Црногорци, Босанци, Македонци, Војводјани…
– Створити Црногорску, Македонску, Босанску и Хрватску Православну цркву и тако смањити утицај Српске Православне Цркве на Србе ван матице.

* * *
Ако сте помислили да је све наведено део некаквог тајног плана, неке још тајније организацијекоја ради противу Српскога народа, онда сте се грдно преварили.
У питању су, веровали или не, званичне и јавне одлуке донесене на “Четвртом конгресу Комунистичке партије Југославије” одржаном у Дрездену 1928. године!
Можда те одлуке и начела по којима ће од тог тренутка деловати КПЈ не би ни биле толико интересантне. Можда би оне могле бити и неважне, небитне, па чак и предмет спрдње како би то неки лево орјентисани наследници комунистичке идеологије хтели представити… Можда, да се у деценијама које су уследиле нису готово све до једне обистиниле.

Негде отприлике на половини стрип-албума Српски Бог одвија се занимљив дијалог између Драже Михаиловића и Капетана Милоша Богићевића. У намери да увери Капетана да је одлично упознат са програмом деловања Комунистичког покрета, Дража између осталог спомиње и поменути конгрес комунистичке партије Југославије, одржан у Дрездену 1928. године. Он при томе у најкраћим цртама образлаже одлуке које су на истом донесене. Дража такође каже да ће Српски народ бити у великим проблемима уколико Комунисти дођу на власт након рата. Наравно, он тај свој став гради између осталог и на основу одлука донесених на “Дрзденском конгресу“ где је заправо и утемељена будућа политика КПЈ према Србији и Србима.
Судбина, или боље рећи политика великих сила је хтела да Четници изгубе у грађанском рату који се водио на територији окупиране Краљевине Југославије током Другог светског рата.

Подржани од стране савезника, Совјета (који су их и устоличили) и свих других релевантних фактора па чак и Ватикана, Комунисти су чврсто приграбили власт у своје руке. Од тог момента једна за другом почеле су се остваривати све одлуке донесене на Конгресу из 1928. године. „Авнојевске“ границе које је по својој анти-српској мери 1945. године скројила комунистичка врхушка дале су статус република Словенији, Хрватској, Босни, Македонији, Црној Гори. Изузев ове последње која је пре Првог Светског рата била монархија, претходно наведене никада пре тога нису имале ни обрисе државности. Какав су третман у оквиру Аустроугарске Монархије имали Хрвати и Словенци довољно говори чињеница да нису имали чак ни право гласа.
Елем, да се у комунистичкој Југославији те новонастале Републике неће задржати дуго било је јасно већ после доношења Устава из 1974. Године. Тај устав је поменутим републикама дао право на самоопредељење, односно на отцепљење од саме Југославије. Постало је јасно да се одлуке са “Дрезденског Конгреса” полако али сигурно спроводе у дело.

Отишло се чак и корак даље па су делови Србије (покрајине) Косово и Метохија и Војводина добили право вета на одлуке које доноси Србија! Тиме су се створили предуслови за њихово касније отцепљење од саме Србије.
Истовремено, на територијама ван Србије од становништва које се вековима пре тога већински изјашњавало као српско стваране су нове до тада непостојеће нације. Тако се рецимо на попису из 1909 године. прекодеведесет петодсто становништва Црне Горе изјаснило као Српско, док је данас тај проценат негде око тридесет посто! Све ово се свакако није могло десити случајно. Наравноу питању је део једног ширег и надасве дугорочног плана.
Чијег?

Одговор на ово питање најлакше ћемо добити ако ствари сагледано са дистанце од готово стотину година од момента када се одвијао фамозни “Четврти Конгрес Комунистичке Партије Југославије”.

Наиме, да комунисти и немају баш неко мишљење о Србима као народу постаје јасно већ уколико се изврши увид у неке од “раних радова” једног од два утемељивача ове тоталитарне идеологије Фридриха Енгелса. Ради се између осталог и о тексту дотичног који је објављен у марксистичком листу “Неуе Рхеинисцхе Зеитунг” године 1849.У том тексту Енгелс наводи како су Шкоти , Баскијци и Срби “расно смеће” које треба по сваку цену “истребити” јер су револуционарно неспособни!

Из ове изјаве, али и пуно других је више него јасно да су Енгелсови следбеници– комунисти, својом одлуком да то и постану на себе свесно, или несвесно ставили и бреме ортодоксних србомрзаца. Међутим и једна друга такође тоталитарна идеологијакоја је свој успон “сасвим случајно” доживела у истом периоду када и комунизам нема ништа бољи став према Србима. Погадјате у питању је нацизам. Као што је познато Нацисти су свој став према Србима изразили кроз покровитељство над Усташким логорима смрти и аминовањем геноцида над Српским становништвом на подручју НДХ за време Другог светског рата. Дакле, нацити и усташе су спроводили Енгелсов, комунистички план !?! Звучи сулудо али је тако. Штавише постаје и јасно да постоји веза између ова три екстремистичка покрета.

Ипак, убедљиво најбољи доказ да иза “завере” против Срба не стоје само пуки фашизам, нацизам и комунизам јесте чињеница да су се одлуке и начела са “Дрезденског Конгреса” наставиле спроводити и остваривати и након пада комунизма у Југословаји, Русији па и целој европи крајем 80-их.
Како је ово могуће?

Једино рационално и реално објашњење је да се након пада Комунизма појавила нека алтернативна идеологија која представља неку врсту “наследнице” поменутог комунизма.

Можда је то Глобализам? Можда нека моћна тајна организација која кроји судбину планете? Можда је управо та организација створила све ове три поменуте идеологије? Можда су јој те идеологије биле, а и сада су само оруђе у рукама уз помоћ кога влада светом, кроји судбине народа, ствара ратове, богати се… А можда је та организација повезана и са Ватиканом?

Колико је то све реално, остаје нам свима заједно да просудимо. Тек, чињеница је да се ствари по Србе и Србију већ деценијама након нестанка Комунизма са сцене нису ништа побољшале. Штавише, чини се да се одвијају управо по сценарију са „Дрезденског конгреса“. Чињеница је и то да ће се ти “процеси” одвијати и наредних година, деценија, векова. У то више нико и не сумња, јер је сада већ јасно да је владајућа елита у Србији од поновног успостављања парламентаризма самообичан пијун у рукама светских моћника.

Због свега наведеног не остаје нам ништа друго него да закључимо да је и дан данас без икакве дилеме у Србији на сцени остварење једаног врло лукавог, перфидног, вишевековног плана. Плана који, засигурно за циљ има даље “распарчавање“ Србије, слабљење осећаја националне припадности, губитак националног идентитета и на крају коначни нестанак Српског народа.

Милош Драгојевић, сценариста стрипа

извор: погледи