Пише: Перица Ђаковић
Ево на прагу смо добијања нове 44. владе, а да ли ћемо је добити у овом тренутку са сигурношћу нико не зна. Први корак да бисмо добили новог премијера и 18 нових министара је да добијемо предсједника Скупштине. Иако је све познато, ипак није још познато да ли ће 41 посланик гласати за предложеног и договореног Андрију Мандића. С обзиром на дуг процес преговора, посебно честе промјене у ставовима, ипак треба сачекати да се заврши расправа у Скупштини а потом да се појединачно изјасни 81 посланик. Без обзира што ће испред Скупштине бити и демонстранти који ће наводно бити против предложеног избора, незванично, тобоже (не)знамо ко се крије иза званичних организатора (чему скривање?) тог протеста, за очекивати је барем према изреченим најавама да ће Андрија бити нови предсједавајући. Против или суздржани биће према очекивању посланици ДПС-а, СД-а, ХГИ-ја, Бошњачке странке, а под знаком питања како ће гласати су посланици УРЕ као и поједини представници албанских странака. Што је ипак, морамо признати, мање од половине посланика.
И када, по очекивању, добијемо новог предсједавајуећег Скупштином он би требало да сазове нову сједницу парламента за избор владе, тако је кажу добро обавјештени барем све већ договорено. Такође, за очекивати је да ће мандатар Милојко Спајић, без обзира на његов експозе, за кога је стручна јавност већ изрекла доста негативног става, предложити нове министре. Дакле, у понедељак ћемо напокон добити новог премијера и ту дуго очекивану 44. владу која треба да спроведе тај великом броју грађана, па и политичким партијама, слабо познат програм „Европа сад 2“. Рекох слабо познат програм, а да ли сам у праву, ето приупитајте и ви сами себе шта знате више од онога што стоји на сада већ избледјелим предизборним билбордима (700 евра минимална плата, 450 евра минимална пензија и 7 сати радни дан) о том програму. Ни у експозеу премијера нема пуно ријечи, а ни образлагања како ће бити спроведен тај програм, који лијепо звучи и као такав је привукао знатан број гласача. Искрено ко је тај који је против већих примања. Трудио сам се у медијским наступима, посебно посљедњим, да од представника ПЕС-а чујем више о програму, али сем да ћемо морати да се задужимо за његову реализацију ништа озбиљније нисам чуо.
У експозеу сам прочитао, што је сложићете се и ви, да ће влада кренути озбиљније у сусрет ЕУ, а то значи у започету борбу против криминала и корупције, посебно на вишим нивоима, а што је пресудно да прескочимо поглавља 23 и 24. У ту сврху чак ће бити формирани и посебни тимови, али што је још важније, очекује се усвајање сета закона везаних за правосуђе. Да не ширим даље причу о експозеу, јер то су као уосталом и до сада, ријечи стављење на папир за које, бар до сада, нико није одговарао за њихову нереализацију.
Народ ипак сада више интересује да ли ће Спајић већ у уторак посљедњег дана октобарског дана, а првог дана рада владе повући одлуку о попису и са првог новембра премјестити га на први децембар, како је након договора са представницима политичких субјеката који чине нову владајућу већину у парламенту и јавно најавио. Кажем, народ интересује (а ко много пита народ послије избора) да ли ће се то реализовати, али и да ли ће се уопште попис спровести у овој години, како јавно исказују сумњу неки министри одлазеће владе.
Дакле, долази нам нова парламентарна већина и нова влада, доста је обећања и очекивања, али и доста сумњи. Кажем сумњи, није ни чудо јер народ још памти владу послије 30. августа 2020. године и изневјерена литијска и друга очекивања, а како су прошли можда знамо, а можда и не, можда ћемо тек сада сазнати.
