Пише: Иван Милошевић
Котор су напали четници, опколили су га и са мора и са копна,одузели су Котору најљепши залив на Балкану и претворили га у Равну Гору! Запомаже Теа, бијесни Николаидис, ону ствар је дигао Драшко, а ни Бисерко не попушта. Четници, нон пасаран, па да Сунца гледати нећемо!
Календар каже да је 2023. година, али нема љепше фатаморгане од те. Монтенегринска атеистичка, тобож интелектуална, прозападна и натовска, руља каже да календар гријеши – није 2023, још увијек смо у 1943, можда у 1953 -ој и ни годину даље. По њима у Црној Гори нема вишепартизма, нема суочавања са истинама или етаблираним неистинама, над овом несрећном државом, а посебно над невјестом Јадрана, надвио се црни облак Централног комитета Савеза комуниста Шкаљара и Кавчана! И нема ништа више ново – све је закључано, нано, све је заптивено и ударени су нови камени темељци комунистичке Бастиље и преко њеног прага неће проћи четници, ни они мртви, а живих више и нема! По Монтенегринима из Боке и њиховоим помагачима са страница ЦДМ-а, нове и старе “Побједе” и осталих медијских трица и кучина, мртвих четника и даље има – појавили су се на филмском платну, одиграли пар рола, најавили поход на которски културни центар “Никола Ђурковић” и подигли на ноге све скуше, бранцине и делфине из Бококоторског залива!
Хајка на “Хероје Халијарда” траје у Црној Гори већ мјесецима. И добија на снази, пријети да се овјековјечи у некој новој “Лелејској гори”, а хајкачи облаче партизанске униформе и пријете да ће Халијард и четници наићи на такав отпор да ће се филмска трака једног од ријетких четничких филмова сама распасти и да Бока тога филма неће гледати! Умјесто њега пустиће Неретву, Сутјеску, Игмански марш, оживјеће Пека и Јова, ОЗНУ и УДБ-у (оне нијесу ни престајале да раде) и на сред Трга од оружја биће организовано јавно суђење мртвим четницима и једном филму чијим филмским тракама се тресу гаће од пријетњи новокомуниста, ДПС гериле и нове револуционарне текиле!
Бока четничким сузама не вјерује! Не вјерује тамошња ДПС камарила, свита и колона, да је данас 2023. година, да је Берлински зид пао, да су идеје пролетеријата, друштвене својине, братства и јединства, на сметлишту сметлишта пропалих покрета и лијевих заокрета и да више нико нормалан у свијету не чезне за њима и њиховом повратком. Али чезне Теа, Меа, Кеа, Андреј, Мандреј, Кандреј, Драшко, Машко и Прашко и остала централнокомитетска камарила и Брозова свита!
И нешто ми је сумњив народни херој Никола Ђурковић, посебно оно тајно снимљено херцегновско коло и њихов извор из Википедије. Нешто ми не личи на четничко коло, а ни мртвих нема колико каже Теа, Меа и Кеја. Преиспитивање, наравно, господо, преиспитивање и ревизија комунистичке ревизије, па да видимо шта се десило и ко игра у којим колима! За сада знам да је на Пасјем гробљу игарала комунистичка кама и клала што се клати дало, да је на Крнову по вртачама бачена омладина Гвозденог пука, да из Котор јаме још нијесу извађене нечије кости, а да се у Словенији и данас чувају партизанске јаме напуњене до врха црногорским четницима. Ваља стога све преиспитати, па шта коме припадне! Када до тога дође гарант да се неће дизати монтенегринска кука и медијска мотика на “Хероје Халијарда”! Ваљда нам тада постане јасно да је у току 2023, а не 1943. година.
ПС. И прочитах да је Никола Ђурковић био члан пријеког комунистичког суда на Грахову. А тај суд је судио Новици Ковачевићу и групи Граховљана почетком 1942. године. Новица, судија Великог суда, организатор народне војске, и његов брат Блажо, учитељ, унуци чувеног команданта граховско-рудинског батаљона Николе Ковачевића, и још 16 угледних Граховљана заробљени су на превару, а затим од самозваног комунистичког суда осуђени на смрт. Осморо њих, од којих пет Ковачевића, стрељано је одмах 16. јануара 1942, док су остали пуштени уз претњу да ће бити стрељани уколико направе и најмању грешку. Суд су сачињавали Сава Ковачевић, Марија Кош, Никола Ђурковић, Димитрије Булајић, Милинко Ђуровић, Саво Оровић и Мато Антуновић ( из документарног филма ” Грахово грдно судилиште”).
