– Одзив је велики, сада имамо и ученике на чекању, јер је број ограничен. Критеријум је био да су ђаци са језичко-друштвеног смјера и да имају пет из историје. Било је пар ученика који су испуњавали критеријуме али нису добили дозволу родитеља – објашњава Марков.

Директор Музеја жртава геноцида каже да разумије поједине родитеље који су резервисани, али да нема никаквих разлога за бригу.

– Ђаци из Републике Српске и других земаља одлазе и у Јасеновац и у Пакрац. Разумијем бојазан дијела родитеља, али вјерујем да ће ово студијско путовање показати да је оно једно сасвим уобичајено – каже Дејан Ристић.

Ученици боље уче ако могу да „дотакну историју“, истиче професор Марков, и додаје да ће моћи да разговарају са стручњацима управо из те области.

– Ако изађете из уобичајене улоге наставника, ученици сами проучавају и истражују. Они постају истраживачи и кустоси. Имали смо иницијативу недавно да се наставна недјеља скрати на четири дана, хајде да то промијенимо и да четири дана имамо класичну наставу, а да пети дан буде посвећен интересовањима ученика и специфичностима предмета, гдје би се организовале посете музејима, студијска путовања и слично – рекао је професор Марков.

Када је оваква врста сјећања конструктивна и важна, а када продубљује анимозитет између двије државе?

– Сјећање на трагичне догађаје из прошлости, уколико је засновано на знању, на хуманистичким вриједностима, катарзично је и то је начин да досегнемо мир и толеранцију. Сјећање засновано на мржњи, на потреби за осветом и насиљем је антисећање и то је оно против чега се Музеј бори управо образовним програмима – наглашава Дејан Ристић.

Директор Музеја жртава геноцида каже да ово није прво студијско путовање које финансира Фондација Музеја, и да је ове године већ подржан одлазак 10 школа и свакако ће наставити у зависности од средстава којима Фондација Музеја располаже.

извор: ртс