Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Сплит и Далмација (обала и острва) била је и пре и после Првог светског рата југословенски опредељена. То опредељење показивали су у свакој прилици. Дубровачки душановци кренули су предвођени српском музиком на слет Хрватске соколске жупе „Војвода Хрвоје” у Сплиту 21. августа 1910. На Корчули брод се зауставио, да прихвати корчулански „Хрватски сокол” и излетнике. Дошло је до великих манифестација, посебно када је српска музика свирала хрватску химну. Дубровачке душановце су сељаци из околине Сплита, мислећи због униформе да су из Србије, на сваком сусрету поздрављали са „Живљела Србија!”. Душановци су одговарали са „Живио хрватски Сплит”. (1)
После Првог светског рата осниване су у Сплиту и Далмацији југословенске организације. Јадранска стража основана је 1922. у Сплиту. Друштвени знак био је буздован Краљевића Марка извучен напола из мора. (2) У очи краљевог рођендана сплитски соколи приредили су у позоришту свечану академију. Пре почетка академије подстарешина сокола др. Мирко Бујић држао је беседу у почаст краља Александра. (3) Краљевски пар је приликом посете Приморју посетио Сплит 1925. Делегација Сполека Чехословачких царинских чиновника посетила је маја 1928. Краљевину СХС. У Сплиту је за њих приређен банкет. На банкету је начелник др. Тартаља истакао да се деведесетих година прошлог века у Сплиту размахала југославенска и свеславенска идеологија. Она је водила Сплит бунтован за време балканских ратова и за време светског рата као и Сплит рада за развитак после рата. За то назирање на свет Сплит је имао да захвали Масарику из Прага. Масарик је имао велике заслуге за град Сплит. На зборовима што их је држао у Сплиту, са чланцима у сплитским новинама створио је нову душу сплитску, па се Сплит сећао златне Прахе. Зато је Сплит поздрављао златну Праху и председника Масарика. (4)
Соколске жупе Сплит, Сушак-Ријека и Шибеник-Задар приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. Упркос политичких борби и сукоба пре увођења диктатуре грађани Сплита засипали су цвећем соколску свечану поворку док је пролазила. По исказу писца чланка у часопису „Соко на Јадрану” : „Готово да нисмо препознали тај наш Сплит, премда у њему живимо. … Није било куће из које се није Соколство чисто засипало цвијећем, када је поворка мимо пролазила.” У недељу 28. јуна стигли су у великом броју излетници изванредним возовима и бродовима : из Београда, Србије, Загреба, Херцеговине, Сиска, Сушака и доње Далмације. Публике на слетишту било је око 15.000 – 20.000. На вежбама морнарице наступали су курсисти из Дубровника, будући наставници гимнастике у ратној морнарици на челу са Иваном Ковачем. На писца чланка о слету у часопису „Соко на Јадрану“ нарочито су неизбрисив и дубок дојам произвели сељачки соколи из жупе Скопље. За већину соколских друштава били су далеки и скупи путеви до обала Јадрана. (5) Те 1931. у Југославији је била економска криза. Упркос томе соколи су масовно дошли на слет у Сплиту из Скопља. У „Соколском гласнику” истакли су да је било преко 15.000 сокола из Југославије и делегације чехословачког и пољског сокола. Пољске соколе предводио је староста А. Замојски. Одликовао је Мирка Буића, старешину жупе Сплит, због развијања и јачања братских веза Пољака и народа Југославије. У име Пољског соколског савеза предао му је две сребрне плакете, једну за њега, а другу за Соколско друштво Сплит. Сребрне плакете су у иметничком рељефу приказивале Пољску. (6)
Првог дана био је наступ нараштајаца из Радовишта са пушкама под вођством Ђорђа Синобада. Другог дана слета наступиле су сеоске чете жупе Скопље. На Видовданском соколском слету у Сплиту 1931. наступило је 500 чланова сеоских соколских чета из жупе Скопље. Соколи су донели два мала сандучића са поклопцем од стакла. У једном је била земља и струк божура са Косова, у другом земља са Куманова. Сандучиће су поклонили жупи Сплит. У свом говору инж. Ачим Поповић, старешина Соколског друштва Скопље, истакао је : „Браћо и сестре! Да би увеличали овај слет на Јадрану, похитали смо ми чланови соколске жупе Скопље, … тамо где је Косово Поље на којем је пропала наша слобода, а за које је данас ослобођено, ми вам браћо у знак узајамне љубави, вама браћо из Сплита, доносимо земљу са Косова Поља и божур, који је на њој процветао. Тај божур, је црвен као што су црвене и наше соколске кошуље… Предајемо вам ову земљу, да је чувате као аманет, … “. Радомир Јовичић, старешина сеоске чете Доња Гуштерица (друштво Приштина) предајући земљу и божур рекао је : „… Земља ова са Косова Поља, натопљена крвљу наших дедова и косовски божур, који је никао из крви њихове, нека вам буду стална опомена и пример да се и живот изгуби али своје неда. Соколови на нашем Јадрану, чувајте нам море … и будите уверени да ће вам долетити у помоћ соколови са Косова, Кајмакчалана, Дојрана и Охрида, … Здраво!”. Соко-сељак из Куманова, Ресад Сулејмановић, предао је сандучић земље са Куманова истакавши : „Са Кумановског бојишта, где су се раскинули петовековни ланци ропства, где је освећено Косово, где је васкрсла и овековечена слобода наше браће на југу, … доносимо овај прегршт земље. Нека се браћа са Јадрана напајају духом Кумановских хероја, да у сваком потребном моменту стану на браник наше миле домовине. …Здраво!”. Говори су поздрављени са највећим одушевљењем. Настало је делиријум одушевљења кад су се Јовичић и Сулејмановић, предајући сандучиће Винку Пери, подстарешини сплитске соколске жупе, са њим загрлили и изљубили. Винко Пера се захвалио на побудама које су их навеле да донесу земљу ослобођену крвљу хероја. Ту земљу примио је као аманет. (7) На слету је учествовало око 11.000 сокола и соколица, од којих око 8.000 у соколском или народном оделу са 63 соколске заставе. Пажњу посматрача је привукло 300 сељачких сокола жупе Скопље. Доживљај сеоских сокола у сусрету са морем описао је у часопису „Јадранска стража” С. Врдољак : „На Француској обали у Сплиту први пут у животу пришао је мору, … сељачки соко из скопљанске жупе. Побожно се спустио до самог мора, уронио и опрао њиме руке, онда лице, прекрсти се и захватив обим шакама мора причешћује се њиме … . Код таквих људи постаје увјерљиво и искрено дубоко значење даривања косовских божура и земље са Куманова Соколима на Јадрану, …”.(8)
Стјепан Роца добио је задатак од Управе слетског одбора да упозна чланове сеоских чета са морем. Унајмио је лађу „Макарска” Јадранске пловидбе. На пристаниште су чланови сеоских чета дошли уз песму. Улазили су на брод са страхопоштовањем. Кад се лађа отиснула из пристаништа на предњем делу брода играло се коло, а на другом чланови из Охрида певали су „Биљана платно бељаше …”. Видели су Клис, Омиш, … . Кад су се искрцали један из околине Велеса је рекао : „Ово је најлепше што смо доживили на путу. Хвала ти, брате !”. Дворана биоскопа Кино Караман, који је власница госпођа Караман, бесплатно уступила, била је пуна. Приказани су документарни (културни) филмови. Многима је то био први пут да виде филмове. Стјепан Роца објашњавао им је шта ће видети. Кад су видели ратни брод „Далмација” загрмело је у дворани : „Живила наша ратна морнарица!” „Живила војска!” На крају били су пријатно изненађени када су видели на платну Грачаницу, Дечане, Св. Ђорђа Нагоричког и остале задужбине. На платну су били приказани градови Куманово, Скопље, Приштина, Пећ, Призрен, Битољ, Охрид, Штип, Кочане, Струмица…. . Група по група упознавали су свој град и могло се чути њихово тумачење и задовољство. Кад су видели слику сељака из Каштела, загрљене са сељацима из Скопске Црне Горе која је била снимљена 1928, приликом посете приморских сокола Скопској Црној Гори, настало је клицање Јадрану и Јужној Србији, братству и јединству. Пролазници су се заустављали пред главним улазом у биоскоп питајући се шта се у кину догађа. Манифестовале су се везе између Јадранског мора и Косова. (9) Часопис „Јадранска стража” писао је о учешћу сељачких сокола из жупе Скопље на слету у Сплиту. У многим местима су чланови сокола истовремено били и чланови Јадранске страже. О сарадњи чланова сокола и Јадранске страже у часопису „Јадранска стража” је коментарисано : „Соко и Народна одбрана раде на своме подручју, а Јадранска стража на своме специјалноме подручју, изменично се подупирући и попуњавајући.” (10) Соколи са слета нису заборавили Ивана Мештровића. Председништво слета упутило је телеграм Ивану Мештровићу : „Са симболичним знаком Ваших Домагојевих стрелаца на грудима соколске фаланге са бедема предстраже на јадранској граници кличу Вам Здраво!”.(11) После убиства у Марсељу тело краља било је искрцано у Сплиту 1934. Одбор Јадранске Страже у Антофагасти у Чилеу покренуо је акцију за прикупљање прилога за подизање споменика краљу Александру у Сплиту. (12)
У Сплиту је 8 децембра 1935. откривен спомен-светионик у славу краља Александра. Израђен је од белог сегетског камена (Сегет код Трогира). Био је висок 8 метара. Светлео је и дању и ноћи. По дану као вечна жижа, а по ноћи као путоказ поморцима. На спомен-светионику били су уклесани написи :
На прочељу према граду, стајало је :
Краљу
Александру I
Ујединитељу
На јужној страни је стајало :
1910
26 – VIII
Овде
Омладина Сплита
видовита и оплемењена у патњама
поздрави први пут
Будућег Југословенског Краља
1925
29 – IX
На овом истом месту
Рече Велики Краљ
„Будите отсада као и досада
вечни чувари нашег мора.
За вама чврсто стоји
Уједињена отаџбина.”
На северној страни стајало је :
1934
14 – X
Скамењена од боли
Домовина овде прими
Тијело Краља Мученика
Враћено из туђине
Где издахну у ријечи :
„Чувајте Југославију!”
Приликом откривања споменика Рикард Каталинић – Јеретов испевао је песму „Пред Краљевим светиоником”:
Свијетли !
Кошто је Он свијетлио нама,
Наш Краљ и Отац,
Кад је била око нас и ноћ
и тама.
Хитац плану – Он је пао.
Оте нам Га удес зао.
Остадосмо у тами
Напуштени, сами,
Око нас све мрак,
И нема Његових руку.
Да нас поведе у луку,
Јер он је био наш пељар
моћан и јак.
Једино нас кријепи
Његов спомен лијепи,
И диже Његов Дух са
висина
Сред ових пустих и јадних
низина.
Свијетли !
Кошто је Он свијетлио нама,
Наш Отац и Краљ,
Кад је била око нас и ноћ
и тама.( 13)
Позоришни одсек Соколског друштва Сплит гостовао је у Соколском друштву Сињ маја 1939. и приказао Нушићев комад „Обичан човек”. Приредба се претворила у манифестацију соколског братства. (14) Алкари из Сиња присуствовали су сахрани краља Александра у Београду.
Напомене :
- А. Бенуси, „Дубровачко соколство у раду за наше ослобођење и уједињење”,„Соко на Јадрану”, Сплит, јуни-јули 1931, бр. 6-7, стр. 152;
- Силвије Алфиревић, „Јадранска стража и наше поморство”, „Дубровачки забавник”, издање књижаре и штампарије „Јадран”, Дубровник 1928, стр.85;
- „Сплитски Соко у почаст краља”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар 1924, бр. 1, стр. 19;
- Драган Б. Прпић, уредник Царинског гласника, „Споменица на посету Сполека …”, Царински гласник, Београд, јули-август 1928, бр.7/8, стр. 258;
- С.В, „Слет соколства на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 114, 116, 120, 121;
- „Величанствени успех слета Соколства на Јадрану”, „Соколски гласник”, Љубљана, 2.јула 1931, бр. 27, стр. 1;
- Проф. Стј. Роца, „Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 129;
- С. Врдољак, „Соколство за Јадран”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 199, 200;
- Проф. Стј. Роца, „Сеоске чете из Јужне Србије на Јадрану”, „Соко на Јадрану“, Сплит, август-септембар 1931, бр. 8-9, стр. 129, 130;
- „Соколство и Јадранска стража”, „Јадранска стража”, Сплит, аугуст 1931, бр. 8, стр. 197;
- „Иван Мештровић Загреб”, „Соколски гласник”, Љубљана, 2 јула 1931, бр. 27, стр. 3;
- „Извештај главног одбора Јадранске Страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8 IX 1935“, Сплит, стр. 52;
- „Светионик (кула светиља)”, „Југословенче”, Београд, јануар 1936, бр. 5, стр. 12;
- „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 4;
