Премијер Канаде Џастин Трудо није преузео одговорност нити се извинио што је у канадски парламент позван бивши војник СС дивизије „Галиција“ Јарослав Хунка, кога су том приликом поздравили сви окупљени, укључујући и Трудоа и украјинског лидера Владимира Зеленског који је боравио у посети тој земљи.

Сву кривицу за скандалозни инцидент преузео је председник Доњег дома канадског парламента Ентони Рота који је и представио украјинског СС ветерана окупљенима. Они су га, укључујући Трудоа и Зеленског, поздравили овацијама. Рота је представио Хунку као „борца за украјинску независност против Руса током Другог светског рата“.

СС дивизија Галиција (14. Wаффен Гренадиер Дивисион дер СС) побила је укупно између 120.000 и 200.000 Јевреја, Пољака, Руса и Белоруса током Другог светског рата. Преживели припадници СС дивизије предали су се 1945. године у Клагенфурту Енглезима који су их „уместо по логорима, затворима, на судовима и на вешалима и на стрељанима“, сместили на „јадранске пешчане плаже у Фелинијевом Риминију“.

Исте године, у Великој Британији слободно је живело око 8.000 припадника СС Дивизије „Галиција“, а један део њих касније се иселио у Канаду.

Овације украјинском нацисти у канадском парламенту није први фашистички инцидент колективног Запада, који је по свом саморазумевању – антифашистички.

Да антифашистички Запад није гадљив на фашизам видело се још по окончању Другог светског рата. Примера ради, одавно се зна да су готово сви Хитлерови стручњаци експресно запослени у америчким институцијама за развој оружја за масовно уништење, без да их је ико ишта питао о мрачној прошлости. Западна подршка којекаквим (нео)нацистичким режимима од 1945. до данас одавно је опште место. Поменимо само режим генерала Аугуста Пиночеа у Чилеу, одговоран за смрт више стотина хиљада људи, који је пре пола века узјахао власт пучем на крилима ЦИА.

Истовремено, уз присност са којекаквим (нео)нацистима, западни лидери не либе се да своје непријатеље називају – фашистима. Тако да је, по западној пропаганди, руски председник Владимир Путин, син хероја Црвене армије – фашиста, док су „азовци“ и остали следбеници „украјинског Павелића“ Степана Бандере – антифашисти.

Бизарност антифашистичког фашизма по Западном моделу виђали смо и на нашим просторима. Тако да следбеници Бакира Изетбеговића, сина осуђеног сарадника нациста из тзв. Ханџар дивизије, називају фашистом Ратка Младића, сина палог партизанског борца.

Социолог др Срђан Шљукић, професор Филозофског факултета у Новом Саду каже за Спутњик да Запад често жмури на евидентне појаве рехабилитације нацизма и фашизма, док са друге стране инпутира исте те „вредности“ тамо где их нема. А то нам показује да је однос према идеологијама колективног Запада, пре свега САД, заправо инструменталне природе.

-То заправо значи да они фашизам и нацизам употребљавају онда и онако како то њима користи. Дакле, код колективног Запада не постоји никаква доследност кад је реч о вредностима и идеологији. За њих постоје само њихови тренутни интереси. Значи, ако им је сада опортуно и за њихове интересе пожељно да они промовишу такве особе попут ове у канадском парламенту, онда ће то и урадити, и неће ни трепнути. И да се разумемо, ми те појаве видимо на више места. Нарочито у Украјини, али не само у Украјини.

Истовремено, колективни Запад настоји да цео свет убеди да на Западу постоји једна доследност кад је реч о људским правима и демократији, али пример из канадског парламента показује да на Западу нема никакве ни искрености, ни доследности.

Та недоследност код људи пролази зато што је Запад доминантан у медијској сфери, може да продаје рог за свећу и инпутира нацизам и фашизам онима који с тим немају никакве везе, док са друге стране показује потпуно слепило за сасвим очевидне примере везане за ту идеологију. Међутим, Шљукић претпоставља да ће се у једном тренутку нестати та врста медијске премоћи Запада.

-Она је већ добрано нагрижена и нипошто више немамо онакву ситуацију какву смо имали пре 30, 20, или десет година. Ту се ствари мењају и можемо приметити трендове који иду у правцу ерозије западне доминације у медијској сфери. Она још постоји, али се круни“.

Међутим, кад је реч о реакцијама јавности у земљама колективног Запада, тешко да ће доћи до значајнијег обрта и озбиљнијих реакција на манипулације попут ове коју смо видели у и око канадског парламента.

-Озбиљно сумњам да може доћи до неког великог обрта, зато што се ту не ради само о некаквој медијској манипулацији већ ту су и дубљи историјски разлози, нешто што се таложи дуги низ година и што је повезано са дубоко утканим интересима у ткиво западних друштава, закључио је Шљукић.

ИЗВОР: србининфо