На данашњи дан пре 81 годину, 21. септембра 1941. Адам Василијевић, судија у Гучи, по налогу поручника Јована Бојовића, команданта Јеличког четничког одреда ЈВуО, однео је ултиматум Немцима у Чачак. По предавању ултиматума ухапшен је од стране Немаца. На ултиматуме четника Немци су одговорили артиљеријском ватром, мањим испадима из града и хапшењем цивила по вароши, који су држани као таоци.
Јелички четнички одред снаге од око 1200 бораца под оружијем спроводио је последње припреме за напад на Чачак и избацивање окупатора из града и околине. Драгачевски соко Јован Бојовић то ће са својим саборцима успети да учини 01. октобра 1941. године, ослободивши Чачак, а већ 15. октобра ће јуначки погинути у крвавим борбама на Краљеву, са многим својим саборцима.
Поручник Бојовић предложен је од поштовалаца из нашег Удружења за назив по једне улице у Лучанима, Гучи и Ртарима, што је Скупштина општине Лучани и усвојила на седници од 27.11.2020. Своју улицу има у Краљеву. Парадоксално је да још нема своју улицу у Чачку, који је ослободио од окупатора. Његова родна кућа у Ртарима данас више не постоји, а део потомака живи у Јежевици и Заблаћу.
Судија Адам Василијевић отац је чувеног српског правника др Владана Василијевића. Породица Василијевић родом је из јеличког села Паковраћа, где се раније преселила из суседних драгачевских Ртара.
Објављујемо до прошле године скривену верзију песме која је настала након погибије поручника Јована Бојовића.
Песма је настала половином октобра 1941. године.
„Ој Јелицо, нова славо
Нова славо и државо,
Је ли теби много жао
Бојовића што је пао?
Бојовић је нама пао
И аманет овај дао:
Мојсиловић да га смени
И у боју да замени.
Чим команду узе и себи
Он написа у наредби:
Сви четници хајте с нама
Да бранимо нашег Краља.
Смртна Чета, пише Дражи,
Бојовића нек не тражи.
Тужне вести Дража прима
И казује четницима:
Бојовић је браћо пао,
На Краљеву живот дао,
Са две бомбе у рукама
Он издахну у мукама,
Код ратарске пусте школе,
Кад улете у ровове.
Са Столова кликну вила,
Па дозива младог Мила
Да команду одмах прима.
Мојсиловић поред Ибра,
Одмах војску себи прибра.
Ах низ образ проли сузе
И команду он преузе.
Ето браћо песме ове
Бојовића младог Јове,
Смртне чете те његове,
Драгачевског дивног сина,
Нек је пример нама свима.
Ал да видиш горе јаде,
Бојовића кад нестаде.
Братска љубав одмах преста
Споразума тада неста.
Да братскога створе рата,
Ударише брат на брата.
Кад су браћа у завади.
Ето шта се код нас ради.
Ни један се не прослави,
Који Бога заборави.
Ко се Богу са не моли,
Тога Србин и не воли.
Ко је Србин са Косова
Њему личи песма ова.“
Извори: “Историја Чачка” Горан и Данијела Давидовић;
Удружење Наше Драгачево, Милан Парезановић