Пише: Иван Милошевић
Тунел Вишег суда оголио је политичку и сву осталу агонију кроз коју смо прошли задњих 30 година. Као да се неко спрдао са свима нама када је копао баш тунел дугачак 30 метара! Сваки метар заправо је једна година нашег тридесетогодишњег зида плача, јада и биједе, моралног и свеукупног суноврата једног система, начина владавине и крађе људских душа. Сваки метар несрећног тунела је слика наше пропуштене шансе да будемо као сав остали свијет, да ставимо тачку на наше подјеле, омразе и стегнемо за врат пљачкаше наших џепова, али и убице наде да нам свима може бити боље. Сваки метар тунела је заправо доказ нашег духовног посрнућа и немоћи да раскинемо са прошлошћу и да очишћени од заблуда закорачимо у неки нови свијет! Сваки сантиметар тунела је заправо дио наше колективне трагедије, бесмисла свакодневног живота, бесмисла отпора тајним рибарима наших душа и бесмислене предаје наших живота тајним политичким и крими силама!
Уколико има нечег позитивног у тунелу Вишег суда онда је то да након њега нема натраг. Налогодавци копања тунела морају изаћи на видјело дана и морају добити имена и презима, јер у сурпотном сви ми, као колектив и појединци, постаћемо нови копачи новог тунела наше несреће, немоћи и безусловне предаје пред вишим силама овога свијета. Тунел Вишег суда у том случају биће само предворје новог тунела наше колективне и појединачне несреће и има да нас прогута преко ноћи тама једног времена и његових владара!
Тунел као да је и несвјесно открио збиљу наше стварности. Њена суштина се налази у подземљу, у тами у којој владају сјенке, у којој владају лавиринти нечијих интереса, њихових сукоба, ратних и мировних објава. Сва суштина нашег 30-годишњег живота стала је у један тунел дугачак 30 метара и у тих 30 кубика ископане земље разасутих у једном подруму, а вјероватно и широм ове несрећне државе. Сваки грумен те земље је заправо дио политичке и крими пирамиде која влада Црном Гором не само 30, него најмање 75 година! Ко зна колико још има тунела по Црној Гори, јер нема те пирамиде која има само један тунел, саткана је она од хиљаде и хиљаде тунела и мреже осталих пролаза!
Један тунел довео нас је пред колективно огледало и у њему ће свако показати своје право лице. Политичари ће коначно морати да скину маску компромиса са подземним домаћим свијетом, представници наших бајних, вајних и трулих такозваних правосудних институција ће морати да подвуку црту, док ће домаћи обавјештајци и остали шпијуни морати коначно да почну да раде свој посао и открију не виртуалне, него стварне владаре наших живота. И обични грађани мораће да се одлуче – да ли ће и даље да трпе свакодневне обмане које им се сервирају сваког сата или ће посегнути за мотком слободе и одлучити да неће прихватити ништа осим истине о налогодавцима копања тунела Вишег суда!
Један тунел довео нас је пред праг моралне катарзе који ћемо прећи или се суновратити у бесконачне провалије и кањоне бесмисла и крађе наших живота. Више нема изговора, имена на тацни и јавно суђење подземним копачима и крадљивцима наших упропаштених живота! Можда нас и један тунел уједини у опстанку да останемо и будемо људи, усправимо кичму и почнемо да куцамо на врата иза којих се налазе налогодавци нашег јада и биједе претходних 30 и више година!
У Црној Гори скоро ништа није нормално! Изгледа да се код нас нада не појављује као свијетло на крају тунела, него као тама која избија из тунела Вишег суда. Уколико ту таму изведемо на видјело дана има нам спаса. Уколико то не урадимо бићемо само нова тама старе таме и постаћемо жртве још дубље таме. У нашим рукама је тама, али и свијетло, два царства, једно слободе, друго ропства и на клацкалици између та два царства купујемо задње дане, па и минуте, наше преостале (не)слободе!
Који свјетски апсурд раван Сизифовом! Један мрачни тунел постао је наша најсвјетлија нада да ћемо у овој Црној Гори живјети као људи!
