Пише: Огњен Војводић
Дана 27. августа православног јулијанског календара, на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља (11. септембра грегоријанског католичког календара) упокојио се у Господу православни пастир, војвода Момчило Ђујић, свештеник, војсковођа и заштитник српског народа у отчаству и расијању.
Момчило Ђујић ( Ковачић, Книн, 27. фебруар јулијанског календара 1907. – Сан Дијего, 11. септембра 1999) је био православни српски свештеник и војвода српске војске у Другом свјетском рату на простору сјеверне Далмације и западне Босне. Рођен је у селу Ковачић код Книна, Далмација (Аустроугарска монархија) 27. фебруара јулијанског православног календара 1907. / 12. март по католичком календару важећем у Аустроугарској монархији. Основну школу је завршио 1918. године, као најбољи ученик у разреду, потом је похађао гимназију у Книну. У Сремским Карловцима је 1929. године почео похађати српску православну богословију, дипломирао је 1931. године и рукоположен је за свештеника двије године касније. Додјељена му је парохија у селу Стрмица, близу родног Ковачића. Момчила је рукоположио за свештеника Владика далматински Иринеј 1933. године.
У вријеме нацистичке војне окупације Краљевине Југославије 1941. године, када је југословенска држава расформирана а Југословенска војска расформирана и депортована у заробљеништво, Момчило Ђујић је, као поштован свештеник у народу Далмације, прихватио одговорност руковођења војном одбраном српског народа од геноцидног погрома који је, у програму холокауста, спроводила католичко-нацистичка Независна Држава Хрватска. Као командант Динарске дивизије предводио је Момчило Ђујић одбрану српског народа од хрватског нацистичког терора и од терора партизана Комунистичког покрета Југославије. Момчило Ђујић је прихватио титулу војног и политичког вође ослободилачког народног покрета, а указом Краља Петра Карађорђевића, на Видовдан 1942. године одликован je титулом српског Војводе.
Војвода Момчило Ђујић је формирао Динарску дивизију која је до краја рата штитила српски народ на тромеђи Лике, Босне и Далмације од нацистичко-усташког, исламског и комунистичког терора. Када је Краљевина Југославија на крају рата потпала под војну окупацију Комунистичке партије Југославије, војвода Момчило је превео у Европу око 20 хиљада српских бораца и цивила. Затим је са већином својих сународника прешао у Сједињене Америчке Државе. После прихватања војних дужности и војводства, Момчило Ђујић није више вршио свештеничку службу, али је до краја живота живио свештеничким моралом.
У Чикагу је 1948. године формиран српски патриотски покрет „Равна гора“ на чијем челу је био Војвода Момчило Ђујић. Покрет Равна Гора је био покретач многих доботворних дјелатности за српски народ и помогао у изградњи више од стотину православних храмова. Почетком ратног распада Социјалистичке Југославије, покрет Равна гора је помагао Србе Српске Крајине у одбрани од терора војске обновљене Независне државе Хрватске која је прогласила независност у границама одређеним Уставом Социјалистичке Југославије, а коју су прво признале Њемачка и Ватикан. Тада је српски народ трећи пут у 20. стољећу био изложен геноцидном погрому од стране хрватског и бошњачког католичо-исламског режима подржаног као у Другом свјетском рату од Ватикана и Њемачке, али овога пута и од војне евроатлантске алијансе која је признала комунистичке границе Р. Хрватске Социјалистичке Југославије које нису успостављене на хрватским етничким границама, које су биле много мање, него као стратешки војно-вјерски државни пројекат заузимања јадранског приморја и протјеривања већинског православног становништва Далмације са приморског простора. Војно-вјерски католичко-нацистички пројекат обнове Независне државе Хрватске и довршавања уништења православног српског народа, започетог у Првом и Другом свјетском рату геноцидом у којем је убијено више од два милона Срба, спроведен је погромом српског народа и протјеривањем пола милона Срба са простора Р. Хрватске 1995. године у војној операцији Олуја подржаном војном логистиком атлантске алијансе.
Војвода Момчило Ђујић је српском народу у исељеништву проповиједао о религијским разликама православља са римокатолицизмом који програмски ради на превођењу православног народа у римокатолицизам, као и о геополитичким и вјерским разлозима ратова на Балкану и у свијету. Живот у Америци није промијенио његово поштовање православне вјере, није се предао америчком конформизму и религијском релативизму већ је до своје кончине свједочио и проповиједао православно предање. Поред многих говора и бесједа Момчила Ђујића српском народу, посебан је говор о политичкој природи папизма и римокатолицизма као доктрини супротној хришћанском предању, а компатибилној колонијалној геополитичкој идеологији атлантизма.
