Пише: Перица Ђаковић
Можда се и ви питате гдје баш сад, у овом тренутку када се ломи питање састава 44. Владе, неста кандидат за премијера Милојко Спајић. Човјек који је својим, легитимним потезом (јер он је од предсједника државе добио мандат да састави нову Владу) закувао цијелу кашу и то изјавом да некоме вјерује више, а не коме не. Неста Милојко из медијске сфере и то баш послије иступа свог партијског друга Јакова, који га је искритиковао због начина на који саставља нову Владу и поништава побједничку енергију ПЕС-а. Није се огласио ни послије Милатовићевог гостовања на Јавном сервису, а ни послије његовог иступа у Загребу и одговора на питања хрватских медија.
Цитираћу мог пријатеља, угледног економисту, који је након неких ранијих мојих колумни послао и свој коментар: „Мандатар нове владе не даје пет пара за то што Јаков говори, а то мене упућује на то да су они на истој страни. Ја бих се увијек клонио теза које су ноторне. Они и хоће да се јавност замајава ко је за Јакова а ко за Милојка. Можда ја дебело гријешим, али волим интригантније да размишљам и да разобличавам подлост ових данас на власти. Они су корумпирани и несуверени људи и није им за вјеровати, с тим што морам истаћи да је Јаков морална громада за Милојка по ономе што изјављује и како се понаша, али… (шта је смисао свега).
Нисам ја баш вичан политичким спекулацијама, али ето ти ме “жицас”…
Па ово је већ постало тривијално објашњење. Не љути се, али општа ствар је да нам владу састављају амбасаде квинте. Али шта је ту по мени битно. Гдје је стабилност? Гдје је развој? Спајић млати, да ће повећати пензије, плате, а не помиње рад,
привреду, одакле, и не помиње највећу инфлацију у Европи. Знам ја да је спољни економски утицај велики, али шта ми радимо? Како све то обезбиједити, глупи премијери узимају кредите и корумпирају народ. Ако је то то, “живјело обећање”. Цијена овога рада као и рада претходних влада је огромна и ми смо земља без
будућности. Рекорди у туризму, рекорди у пољопривреди, рекорди у електропривреди! Или, дебакли гдје год да се окренеш! Поправног нам нема, добар и лош полицајац у исте дипле свирају и извршавају, прије свега, постављене им задатке”.
Ето, тако мени написа мој пријатељ, рекох економиста са оног познатог и уважаваног у Европи државног београдског Економског факултета. И што је још важније, човјека доказаног, не у ријечима него у дјелу, у привреди и у послу. Некада, да се присјетим, да би сте добили руководећи посао морали сте имати и радно искуство од барем пет година на руководећем мјесту. Некад је било тако, све до избора црногорског премијера 90-тих без и једног дана радног стажа (!?), сјећате се сигурно тог времена.
Нећете ми замјерити (а мислим неће ни он сам) што сам се дрзнуо да исцитирам човјека који се у економију разумије много боље од мене, а да будем искрен и ја му вјерујем више него неким “експертима”или некима који нас ових дана покушавају увјерити да то што видимо у ствари невидимо. Како каже наш народ, није срамота рећи не знам, него је срамота правити се да знаш.
Но да се вратим на наслов текста и упитам се и ја као и већина људи у Црној Гори: зашто нема кандидата за премијера у јавности? Зашто нема Милојка испред новинара, да појасни дилему која је у народу присутна? Имамо ли Владу са 41, 42 или са чак 44 гласа. Можда је његов штаб тако одлучио да се он не оглашава а да умјесто њега говоре неки други, мало политички речитији, а поучени искуством када је био неуспјели предсједнички кандидат, свјесни његових невјештих иступа, када је ишао из погрешне изјаве у још погрешнију, доводећи свог потпредсједника Јакова у непријатну ситуацију да се умјесто њега извињава грађанима и медијима.
Изгледа да су, поучени тим непријатним искуством, у ПЕС-у одлучили да умјесто мандатара Милојка у медије пошаљу неке друге, или како они мисле, и прве до њега. Неке смо видјели у више наступа на ТВ-у, а вјероватно ће и даље тако наставити.Чудно ми је мало како инсистирају да неки посланици треба да врате мандате својим партијама, јер оне су их ту поставиле, а неки баш И не морају. У томе их, гле чуда, подржавају и препознатљиви Милови медији, заборављајући како је то бивало до сада у пракси. Оно што смо видјели народ би рекао “што га брани, кад га не одбрани” већ тону још дубље у “истину” коју они једино виде. Чусте ли И то да одавно Црна Гора нема кадрове, сем њихових сви су други танашни. Они јавно упоредјују кадрове који су својим гласовима стали уз њиховог прво предсједничког кандидата за Подгорицу, а касније И за првог човјека Црне Горе, са онима који су отворено били против њега агитујући код нас али и јавно обилазећи са Милом и дијаспору. Наравно да је то легитимно, али да се њима више вјерује од оних који су у борби против тог режима И били затварани. Мислим а ти гласноговорници нијесу ни били уз Митрополита амфилохија И народ на Литијама.
За сада немам намјеру да их именујем,можда ће се они сами препознати, али остаћу барем за овај тренутак код оне мудре Матијине “Рече ми један чоек”.
Ако је могао Велики Матија, зашто не би могао и ја.
