Због раста цијена у црногорским трговинама, у којима су од почетка прошле године поједини домаћи сухомеснати производи поскупили за више од 90 одсто, све је више оних који се одлучују за трговину у некој од сусједних земаља.

Најчешће у Албанији, Босни и Херцеговини или Хрватској.

-У Требињу сам купила литар италијанског маслиновог уља Филипо Берио за осам еура, док исто уље код нас кошта између 17 и 21 еура, казала је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Никшићанка Милена.

Ово је само један од разлога да најмање два пута мјесечно оде до Требиња у БиХ које је око 70 километара удаљено од Никшића.

А Мила се сваке друге седмице са пријатељицама упути ка Дубровнику, хрватском граду који је од њиховог Херцег Новог удаљен око 50 киломатара. У приградским тржним центрима купује сиреве, вина, храну за мачке, хемију. Истиче да се “само због маслиновог уља исплати поћи”.

-Они поред истарског, које је годинама међу најбољима на свијету, нуде и шпанско, италијанско, грчко и остала која су заиста приступачна. Значи пробрани производи, квалитет на првом мјесту, цијене простојне. Исплати се.

Хрватска је чланица Европске уније од 2013. године.

Осим у продавницама цијене хране у ресторанима мамац су и за посјету албанском Скадру који је око 60 километара удаљен од Подгорице. Павле на ручак или вечеру прије оде у Скадар него у Подгорицу јер како каже ресторани у Црној Гори јесу добри, али су прецијењени.

Појашњава да порцију бранцина или ораде у Албанији плати и три пута јефтиније него у Црној Гори.

-Нас је двоје у домаћинству, а просјечна примања су нам око 5.000 еура. Дакле породицни буџет није мали, али једноставно не желим да плаћам нешто што не заслужује ту цијену.

Драстична поскупљења упркос попустима

А овом “трговачком туризму” земаљама региона доприносе и све учесталија поскупљења у Црној Гори.

Тако су поједини производи од почетка прошле године поскупили и за преко 90 одсто. Повремени попусти у црногорским продавницама тешко могу да надомјесте галопирајући раст цијена.

Тако је, на примјер, сува печеница у фебруару 2022. године на једној од бројних акција коштала седам еура, а сада је скоро 14 еура.

Према званичним подацима Управе за статистику, потрошачке цијене у фебруару 2023. у односу на исти мјесец претходне године у просјеку биле више за 15,1 одсто.

За првих седам мјесеци ове године, у поређењу са истим периодом прошле године, цијене су у просјеку више за 10,3 одсто, кажу званични подаци.

Грађани, међутим, тврде да су поскупљења далеко већа.

–Сваког дана цијене скачу. Оно за што ми је до скоро требало еура за ручак, сада ми треба најмање 20. Храна, хемија… све иде у небо, каже Боса, 80-годишња Подгоричанка.

Цијене детерџента за прање веша из прошле и ове године у Црној Гори

Све чешћа поскупљења су тема и на друштвеним мрежама, гдје се дијеле фотографије производа са цијенама од прошле и ове године.

Тако је, према једној објави, исти детерџент за веш од прошле године са 3,3 скочио на 6,1 еуро.

Од почетка ове године десет пута је повећавана цијена горива, а поскупиле су и бројне услуге.

Шта је утицало на раст цијена?

И Црну Гору је погодио је талас поскупљења, који је посљедица негативних трендова на глобалном тржишту и руске инвазије на Украјину. Додатно, цијене су “скочиле” одмах након почетка примјене програма “Европа сад”.

Тим Владиним програмом повећане су плате, минимална са 222 еура на 450, а просјечна са 530 на 670 еура.

Програм је повећао стандард грађана, али су убзо услиједила поскупљења.

Влада је привременим мјерама покушавала да ограничи цијене основних животних намирница и високу стопу инфлације. Периодично је смањивала порез на уље и брашно и акцизе за гориво, а акцијом Стоп инфлацији договорила са трговинским ланцима смањење марже на групу основих производа.

Грађани сматрају да би долазак међународних трговинских ланаца у Црну Гору појачао конкуренцију и спустио цијене.

Новљанка Мила, саговорница РСЕ, каже да ће се осјетити разлика када у Црну Гору дође њемачки Лидл, како је то најављено из Владе.

До отварања Лидла или неког сличног бренда, Мила ће наставати да сваке друге седмице иде у иностранство за намирнице не би ли у породичној каси остало више еура.

извор: антена м