Јаков Милатовић није се одазвао на позив организатора скупа у Горњем Заостру прије 20-так дана да у име државе Црне Горе, чији је данас предсједник, осуди злочине комуниста над истовјерном браћом четницима, а посебно злочин над краљевом војском и обичним народом у Словенији у мају 1945. године. Међутим, данас се извинио муслиманима за депортацију из 1992. године. Срби, дакле, на чекању, а муслимани преко реда! Поштено и братски да Бог сачува! Могао би Јаков да зовне синове или унуке на правди Бога побијене четнике у Словенији и да им упути ријечи попут оних које је упутио Алену Бајровићу! И њима би ваљало подићи неки споменик, како би се залијечила друштвена и остала траума њихових потомака! И ја сам један од њих, па чекам позив из предсједничког кабинета! Сумњам да ћу га дочекати! Могао би и да упути извињење потомцима побијених Срба у Плаву и Гусињу које су током Другог свјетског рата побиле њихове комшије из муслиманске милиције и бали вунетарија!

У нставку текст из “Дана” о Јакољевом извињењу.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић се у име Црне Горе извинио породицама страдалих у злочину депортације 1992. године, саопштила је Служба за информисање Предсједника Црне Горе.

Милатовић је примио представнике невладиних организација које се баве питањима ратних злочина у Црној Гори и Алена Бајровића, сина Османа Бајровића страдалог у злочину депортације избјеглица из Босне и Херцеговине 1992. године, чије тијело никада није пронађено.

–Алене, у име Црне Горе желим да се извиним теби и твојој породици за злочин у коме је страдао твој отац али и бројне друге невине жртве. Ми као друштво се морамо суочавати са истином, посебно онда када је она мрачна и надам се да се више никада ништа слично неће догодити, казао је предсједник Милатовић у разговору са Бајровићем који му је испричао своју животну причу и борбу породице да дође до истине о његовом оцу.

Милатовић је, како је саопштила Служба за информисање Предсједника Црне Горе, нагласио јасан отклон од ратних политика тадашње власти чије посљедице, како је казао, и данас оптерећују црногорско друштво.

–Представници цивилног сектора истакли су да, након више од три деценије, први пут имају прилику да на тему злочина депортације разговарају са Предсједником државе што сматрају јако важним. Поручили су да злочин који се десио није само траума за породице страдалих већ и друштво у цјелини, и да стога мора бити расвијетљен до краја, кроз неселективан приступ судства и јачање културе сјећања, наводи се у саопштењу.

Подсјетили су да и поред иницијатива бројним институцијама за изградњу споменика жртвама у дворишту Центра безбједности Херцег Нови и установљавања Дана сјећања на злочин депортације, још нијесу добили одговор.

Састанку са предсједником Милатовићем присуствовале су представнице Акције за људска права Теа Горјанц- Прелевић, Центра за грађанско образовање Далиборка Уљаревић и Тамара Милаш, као и Центра за женско и мировно образовање АНИМА Ервина Дабижиновић.