Горан Киковић, предсједник Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине и главни и одговорни уредник часописа ”Глас Холмије”, говори први пут након шесдесет бројева за ”Глас Холмије”, о два јубилеја десет година Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине и шесдесет бројева ”Глас Холмије” у разговору са Верољубом Кастратовићем, чланом Издавачког савјета часописа ”Глас Холмије”. Повод за разговор је више него оправдан јер, је у протеклом периоду доста урађено у Васојевићима на његовању српске културно историјске баштине.
‘ВЕРОЉУБ КАСТРАТОВИЋ: На дан Преображења Господњег 2023. су два велика јубилеја за наше организације окупљене око Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине, коју су основали Српско културно историјско друштво” Никола Васојевић” Беране, Удружење добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране и Удружење Српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица. Први предсједник је био књижевник Бранислав Оташевић и ту функцију обављао четири године,сада организацијом руководи пуних шест година историчар Горан Киковић. Шта можете да нам кажете за Глас Холмије за кога говорите први пут послије једанаест година?
ГОРАН КИКОВИЋ: И ако у веома тешкој материјалној ситуацији и оскудици поменуте организације су урадиле доста тога што су зацртале.Изашло је 60. бројева часописа за књижевност, историју и културу ”Глас Холмије”.
Борили смо се и ми из руководства и сви чланови и то уздигнуте главе и овдје у Црној Гори, свих ових десет година, гдје је , захваљујући бившој власти, заиста било тешко бити Србин али поносно и часно. Зато смо ми са наших промоција часописа и осталих манифестација које смо организовали свуда по Србији, Црној Гори и Републици Српској у оквиру књижевних вечери и традиционалних културно историјских манифестација које организујемо у оквиру Савеза удружења “Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине“, слали увијек поруку да нас има довољно на свим српским етничким просторима да одбранимо како светиње СПЦ, тако и српски језик и ћирилично писмо и вратимо их у уставни поредак Црне Горе јер им је ту мјесто , доказујући Европи да смо исувише духовно јаки да би се неко могао поигравати са нама. Наша снага није у некретнинама које не посједујемо, већ је у нашим књигама и часописима, у којима станује богатство једног народа који „не љуби ланце“. Зато увијек истичемо на сваком кораку како су говорили и наши стари „говори српски да те читав свијет разумије“, онако како су то чињели твоји преци, ради и ти,јер ћеш тако најбоље одбранити и сачувати своје постојање, историју, традицију и културу, односно свој идентитет.
ВЕРОЉУБ КАСТРАТОВИЋ:Шта вам је био циљ удруживања у савезу Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине?
ГОРАН КИКОВИЋ:”Ми смо формирањем СНО схватили да имамо велику и људску и моралну обавезу да се квалитетом и упорношћу супротставимо оним снагама које желе да нас уклоне са културне позорнице Црне Горе. Зато смо до сада, ношени унутрашњом стваралачком снагом и енергијом, поред издавачке дјелатности, организовали велики број књижевних и гусларских вечери, ликовних изложби, афирмишући тако српску историју и културу. Сарађујемо наравно и са другим удружењима и невладиним организацијама, које као и ми и на сличан начин баштине српски језик и културу српског народа и имамо двадесет побратимстава са разним организацијама у Србији,Црној Гори и Републици Српској. Зато смо заједно као савез који чине Удружење Српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица, Српско историјско-културно друштво ”Никола Васојевић”, Беране и Удружење добровољаца ратова до 1918, њихових потомака и поштовалаца-Беране 2013.године основали Српску народну одбрану Васојевића и Лимске долине. ВЕРОЉУБ КАСТРАТОВИЋ: Ко вас је свих ових година помагао у вашем раду? ГОРАН КИКОВИЋ:Све ове поменуте активности чинимо практично сопственим средствима и уз помоћ наших пријатеља и добротвора, свјесни тежине задатка којег смо себи поставили. Тако, у нимало лаким околностима, опстаје СНО и часопис Глас Холмије,наравно вјерујући да долазе бољи дани за оне који се нијесу никада продали па ни у овим смутним временима и за које ријеч представља највишу могућу светињу”.
ВЕРОЉУБ КАСТРАТОВИЋ:Јесу ли по вама ваши напори и дугогодишњи рад донијели резултат?
ГОРАН КИКОВИЋ:Напокон народ се вратио се својим исконским коријенима и поново је срце Васојевића на утабаним српским стазама онако како је вјековима ишло,јер другог пута и нема. Ових задњих година лутања, иако остављају низ негативности, биће брзо заборављене у Црној Гори и она креће новим путевима гдје ће образ, храброст и поштење доминирати, а тајкуни, лопови и уништитељи друштвеног богаства Црне Горе ће заувијек нестати с простора гдје живе и Васови потомци и други Срби Полимља. Захваљујући ипак дјеловању Савеза удружења “Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине “ и нашег часописа “Глас Холмије“сачувано је доста тога.Оно што смо ми радили са својим средствима последњих десенија из уз помоћ малог броја наших пријатеља ширили смо културу свуда гдје смо стигли од Васојевића до Србије и Републике Српске и по цијелој Црној Гори, гдје смо свуда бртски дочекани.Штампали смо ево 60.бројева Глас Холмије од по 500 примјерка што значи 30.000 примјерака. Признаћете није мало имајући у виду у којим се условима штампао наш часопис.Затим издали смо и неколико десетина налова књига,одржали на стотине промоција књига,часописа и организовали велики дио манифестација у Србији Црној Гори и Републици Српској.
ВЕРОЉУБ КАСТРАТОВИЋ: Господине Киковићу, Ви сте први пут дали интервју за наш часопис “Глас Холмије“ тек ево послије 60. бројева који су се појавили ево за једанаесет година. Шта мислите о нашем и вашем часопису “Глас Холмије“, односно јесте ли задовољни радом. Да ли се могло боље и више?
ГОРАН КИКОВИЋ: Моје субјективно мишљење је да је “Глас Холмије“, као часопис изникао из народа право освјежење на црногорској и српској културној сцени. Иако има великих финансијских тешкоћа часопис је са својих 60. бројева одговорио својим планским опредјељењима и својом уређивачком политиком коју смо зацртали. Зато сви ми као читаоци и сви који на било који начин долазе у додир са “Гласом Холмије“ морају бити задовољни његовом садржином и концепцијом. Поготову када знам у каквим околносима ради редакција часописа “Глас Холмије“, зато од почетка доживљавам “Глас Холмије“ као нешто значајно за културни живот на овим просторима Васојевића и Полимља. Он је својом садржином изазвао пажњу и пронашао пут до читаоца и ван ових поменутих простора. Уједно одајем захвалност и свим људима који су, у овим кризним временима, смогли снаге да уђу у ову причу, која са собом носи велико одицање и одређене ризике. Нисам се либио дарадим даноноћно да редовно излази Глас Холмије. Од почетка сам вјерујући у ону народну да “Прегаоцу бог даје махове“ пожелио и трудио се да “Глас Холмије“ доживи бројна издања на задовољство свих оних који су жељни духовне хране и свеукупног благостања“.Сигуран сам да је Глас Холмије успио да се чита и да се о њему говори са поштовањем и уважавањем. Има наравно и оних којима смо на путу њиховог моралног и културног суноврата. Има иреалних критичара али имаидоста оних који једва чекају да изађе нови број.На крају да поручим да смо једини савез који се у последњих десет година није разишао и морам истаћи да “слога нас је одржала њојзи хвала!
