Валентина Оташевић, рођена je 30.07.1979. у Пећи на Косову и Метохији. У Пећи је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на Педагошкој академији са сједиштем у Крушевцу. Сада је запослена у Београду у предшколској установи- Нови Београд. Током активног учешћа у литијама и борби са српске светиње, а његујући свој дар према умјетости, као и љубав према нашој националној српској историји, православљу, светосављу и српској народној вјерској традицији, објављује последњих година фотографије манастира,чији је аутор, као и текстове и монографије наших светиња на сјеверу Црне Горе, на порталу “Поглед” -Беране. Ученик је и иконописац иконографске школе у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну. Сарађује и за часопис ”Глас Холмије”, чији је однедавно и члан Издавачког савјета.
Повод за наш разговор за часопис за књижевност,историју и културу ”Глас Холмије” је управо честа критика од стране старијих генерација да млађе генерације довољно не баштине нашу српску националну, културу,историју,вјеру…
ГОРАН КИКОВИЋ Уважена Валентина, рођена си у Пећи, односно у срцу свете српске земље Метохије и послије погрома 1999. напустила ту земљу у налету албанских терориста који су је окупирали. Реците нам за часопис за књижевност,историју и културу ”Глас Холмије” нешто о животу који си провела у Метохији и како сада сагледаваш те догађаје?
ВАЛЕНТИНА ОТАШЕВИЋ:На моје дјетињство утицали су разни фактори. Што због честог ускраћеног права на слободу и одрастања у миру на КиМ, тако и због природе посла мојих родитеља. Моје одрастање и сазријевање се одвијало на релацији Пећ-Беране, одакле су моји родитељи. Тако да већ са непуне двије године одвојена сам од родитеља, због албанских немира на Косову у марту 1981.године, демонстрација и покушаја оружане побуне. Оно што остаје у свијести, срцу и души, оно што смо били и јесмо, јесте наша света србска земља, наше светиње у њој… Наша Пећка Патријаршија, наша Грачаница, наши Восоки Дечани, Девич, Зочиште….
ГОРАН КИКОВИЋ: Поштована, Валентина сада нам је јасно одакле твоја интересовања за српску националну одбрану светиња у Црној Гори 2020. године у чијој си и ти одбрани учествовала.Реци нам са данашњег становишта како је све то теби изгледало и јесу ли се твоја очекивања испунила?
ВАЛЕНТИНА ОТАШЕВИЋ: Моја љубав према србској земљи и србским светињама је снажно уткана и дубоко укоријењена у мојим генима, као и борба за крст часни и слободу златну, и по очевој и по мајчиној линији. Као потомак и унука Милоша Вуканића ( по мајчиној линији), ратника Првог и Другог Балканског рата и Првог и Другог свјетског рата , који је одликован Обилића медаљом, медаљом Краља Николе, крстом Светог Саве, златним крстом и медаљом заслуге за народ, с поносом сам била учесник у борби за идентитет србског народа, србског бића и србске душе, борби за православље и Српску Православну Цркву која нас је сачувала кроз вјекове. Величанствене литије на челу са блаженопочившем Митрополитом Амфилохијем и тадашњим Владиком Јоаникијем су историјско васкрсење Црне Горе, какве свијет до тада никада видио није. Што се тиче очекивања везана за СПЦ, она су испуњена, за разлику од других очекивања која су такође битна србском народу у Црној Гори, а која до данас нису испуњена.
ГОРАН КИКОВИЋ: Пошто се на извјестан начин бавите и сликањем и иконо писањем, можеш ли нам рећи одакле то интересовање и имали ту ”генетике” или је то Божја воља?
ВАЛЕНТИНА ОТАШЕВИЋ: Од малена имам склоности , и дара ка умјетности, креативном раду, сликању, фотографисању, али сам ипак запливала у неке друге воде, које ме такође радују и испуњавају, срећом и у раду са дјецом сам испољила своју креативност. Такође од малена ме кроз видљиво дотиче невидљиво, када душа осјети присуство Бога Живога и када вас Бог дарује талентом онда вас Он и води. Откривањем православне иконе, виђење Господа Бога који је у икони, развијам и умножавам таленат који ми је Богом дат. Кроз икону и иконопис славимо Бога, изражавамо дубоку љубав, поштовање и захвалност Богу за све.
ГОРАН KИКОВИЋ: Реци нам за наш часопис одакле твоје интересовање за историју, културу и традицију и шта идентитет за тебе значи као за младу особу?
ВАЛЕНТИНА ОТАШЕВИЋ: То је повезано како са осјећањем поноса својом земљом и својим прецима, тако и са кућним патријахалним васпитањем. Не каже се узалуд да је образовање из књиге, а васпитање из куће . Српски идентитет чини култура, језик, писмо, православље, и када говоримо о њему не можемо а да не поменемо вјечиту борбу за очување српског идентитета који је како кроз историју био под сталним ударима тако и данас.
Горан КИКОВИЋ: Реци нам шта мислиш о нашем часопису “Глас Холмије”?
ВАЛЕНТИНА ОТАШЕВИЋ: Часопис “Глас Холмије” доживљавам као историјски извор који се бави очувањем свих вриједности, и незаобилазно штиво ширења знања из историје, културног и духовног наслеђа нашег народа. Желим Вам пуно успјеха у даљем раду.
ГОРАН КИКОВИЋ: Које су твоје поруке младим људима и новим генерацијама?
ВАЛЕНТИНА ОТАШЕВИЋ:
Да чувају оно што су нам у наследство и аманет оставили наши преци, национално и духовно јединство свог народа, и да развијају дух Светосавља.
