У Барама Радовића у Доњој Морачи, родном селу блаженопочившег Митрополита Амфилохија, данас је, прослављена је храмовна слава цркве која је посвећена Светом Пантелејмону и Светом Клименту Охридском. Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа.
Храм је опходила славска литија, послије које је Високопреосвећени Митрополит благословио и пререзао славски колач.
Честитајући славу и пожељевши да се овај морачки сабор настави на многа љета, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је казао да као што је овај сабор заживио у вријеме блаженопочившега Митрополита Амфилохија, који је у овај, али и у сваки други сабор у Црној Гори и шире, удахнуо Дух Божији, тако треба да се настави и у ово вријеме и у будућа времена.
Говорећи о Светом Пантелејмону, подсјетио је да у помоћ призивамо његову чудотворну силу коју му је Бог дао још за вријеме његовога земаљскога живота.
-На земљи се бавио љекарском вјештином, али је више лијечио силом имена Божијега, него неким другим љекарствима, јер Господ даје савршено исцјељење, а земаљски љекари само дјелимично. А Свети Пантелејмон, ослањајући се на Господа Исуса Христа, призивајући Његов свето име, чинио је чудеса, не само да је исцјељивао, него је и многа друга знамења силом Божијом пројављивао и на такав начин свједочио свету православну вјеру, бесједио је Владика, посјетивши да су се у то вријеме незнабоштва и идолослужења, многи обраћали и вјеровали у Христа гледајући на живот и свједочанства, а посебно на чудеса Светог Пантелејмона.
Сабранима је говорио и о Светом Клименту Охридском, истичући да је то прилика да се подсјетимо на Свету браћу Кирила и Методија и на њихове Свете ученике, међу којима су Климент и Наум Охридски просветитељи. Подсјетио је да је то наш почетак, тада смо примили свету православну вјеру заједно са писменошћу, иако је и прије њих међу словенским народима било хришћана.
–Наша вјера почела је да се шири у словенском племену заједно са словенском писменошћу и културом и то показује да света православна вјера даје квалитет цијелом нашем животу и свему ономе што радимо, умножава и просветљује таленте. Тако да смо ми заједно са напредовањем у вјери, још од Свете браће Кирила и Методија и њихових ученика Климента и Наума и осталих, заједно са напредовањем у вјери напредовали и у културном стваралаштву те смо постали народ просвећен у истинском смислу ријечи.
Наглашавајући да је та прва култура заједничка свим Словенима, наше заједничко огњиште, казао је да је кирило-методијевска и клименто-наумовска писменост, духовност и култура заједничка свим словенским народима, Србима и Бугарима и Русима, али да је, нажалост, поштовање и спомен ових светитеља јачи код Руса и Бугара него код нас Срба. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије као човјек широке културе, образовања, дубоке духовности и познања, био је тога потпуно свјестан и то је често помињао и ову цркву је осим Светом Пантелејмону посветио и Светом Клименту Охридском.
–Увијек се треба сјећати својих почетака, нарочито духовних и културних, то су наших коријени из кога смо израстали. Јер да немамо вјере православне, да немамо своје културе, словенске и српске, да немамо свједочења имена Божијега, да се кроз сва тешка времена не провлачи та златна нит наше духовности и културе од Кирила и Методија па преко Светога Саве и Светих српских архиепископа и просветитеља до Св. Василија Острошкога, Петра Цетињскога, Владике Николаја, Светога оца Јустина, Митрополита Амфилохија, Владике Атанасија, слободно их можемо убројати у ту златну нит, да немамо тога ми бисмо као народ били као тиква без коријена, истакао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Поручивши да смо народ дубоких коријена и памћења, богате историје, духовности и културе, истакао је да је свему томе основа света православна вјера, која је нарочито почела да напредује у наше у роду од Светога Саве па наовамо, која се није прекидала ни у најтежим временима. Српски народ је и у временима ропства стварао и културно и духовно се просвећивао, а свједок томе су и Св. Василије Острошки, Св. патријарх Пајсије и многе цркве и манастири које су тада подизане, обнављане и живописане.
–Храбрила нас је наша света вјера и одржала. Борили смо се непрестано за слободу докле је нијесмо извојевали. Наравно никада слободе доста, па ни данас. Видимо да и данас народи поробљавају једни друге, моћне државе држе у шаци мале и тога има и код нас, али треба издржати. Ми имамо то искуство. имамо нашу историју и из ње се можемо поучити много чему, али мало на томе радимо и у нашим школама се не обраћа скоро никаква пажња на ову златну нит. У том погледу имају највећу обавезу професори, учитељи, свештеници, родитељи па наравно ако они буду извршавали своју дужност и преносили то знање и искуство како ваља млађим покољењима, онда ће Бог дати да се све то све лијепо одржи, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, закључивши да су наши сабори такви да се сабирамо око имена Божјега, у јединству наше вјере, јединству Духа Светога.
Домаћин овогодишњег сабрања је Лазар Прелевић из Куча, што је потврда да овај сабор у Барама Радовића није само сабор Морачана и Ровчана, већ и представника других братстава и племена. Домаћинство за наредну годину су преузела браћа Радовићи из Бијелог Поља.
Након литургијског сабрања, одржан је традиционални црквено-народни сабор уз богат културно-умјетнички програм и славску трепезу, која је припремљена љубављу домаћина.
извор: митрополија
