У организацији НВО „Сердар“ уз благослов оца Петра Церовића и подршку Црквене општине Бечићке поводом јубилеја 100 година од рођења Благоја Јововића и 28 година од прогона Срба из Хрватске у злогласној операцији „Олуја“ у парохијском дому Свети Тома у Бечићима успјешно је представљена књига „Благоје Јововић српски херој у вучјој јазбини“ ауторке Марије Јововић, ћерке почившег Благоја Јововића.
Вече је започето минутом ћутања и изразом дубоког саосјећања према страдалима Србима који убијени у злогласној акцији хрватске војске и полиције под називом „Олуја“.
Скуп је у својству уводничара испред НВО „Сердар“ поздравио Радко Гарчевић који је присутне упознао са историјском улогом Благоја Јововића који је 10. априла 1957. године извршио атентат на Анту Павелића, једног од највећих злочинаца Другог свјетског рата истакавши да је Јововић тим чином симболично задовољио правду и осветио стотине хиљада Срба који су невини страдали од усташа Независне Државе Хрватске, наводи се у саопштењу НВО Сердар.
Након уводне ријечи присутнима се обратио историчар Жарко Лековић.
–У овој књизи је ауторка Марија Јововић разоткрила кључна питања као што су: Ко је био Благоје Јововић? Ко га је подржавао и пратио у потрази за истином и правдом? Какав је био његов живот у Аргентини након напада на Павелића? Зашто је постојао пакт тишине у групи четника који су извршили напад? Да ли је имао било какав однос са УДБА-ом? Такође има за циљ да га лоцира у свјетски контекст хладног рата јер падом Берлинског зида страх је почео да нестаје и многе истине су почеле да излазе на видјело. Благоје Јововић је учесник тринаестојулског устанка који су организовали комунисти и националисти, био је командир Косићког одреда, учесник је и Пљеваљске битке 1. децембра 1941. Након ове битке и великог пораза започео је грађански и братоубилачки рат. Благоје је био припадник војних формација којима је командовао генерал Драгољуб Дража Михајловић, а по непосредном командом Павла Ђуришића. У фебруару 1942. године придружио се Бају Станишићу близу Острога. Године 1943. Благоје Јововић је именован за наредника чете Јакова Јововића којега је упознао неколико мјесеци прије тога. Учесник је и битке на Неретви, његов поглед на ову битку се разликује од званичне комунистичке верзије, рекао је Лековић.
Он је потом навео да је недуго послије доласка у Аргентину Благоје Јововић сазнао да је усташки злочинац Анте Павелић такође у Аргентини и то под заштитом актуелне тадашње власти.
–Када је из Италије, из луке у Ђенови стигао у Аргентину, Благоје је од почетка знао како да заради за живот при чему му је од помоћи био његов забаван и пријатан карактер. Једна од првих одредишта које је изабрао била је Мардел Плата зато што се туризам тамо брзо развијао. Овдје и сазнао да се Павелић налази у Аргентини и то под заштитом генерала Перона.
Лековић је потом образложио да су вриједности на којима је Благоје градио заправо биле приватно власништво, микро предузетништво и економски либерализам као идеали којих се придржавао у различитим пословима током више од педесет година: Благоје је своје мишљење и политички став обзнанио док је живио у Аргентини. Отворено се противио комунизму, лику Тита и његовој политици. Као противник знао је своју судбину ако се врати. Показивао је снажне демократске и либералне идеале. Приватно власништво, микро предузетништво и економски либерализам били су идеали којих се Благоје придржавао у различитим пословима током више од педесет година колико је и живио у Аргентини. Његово интересовање за приватни посао било је у пољу трговине, хотелијерства, гастрономије и металуршке индустрије”.
,-Ова нас књига упознаје са Благојем Јововићем какав је он заиста био. Са човјеком због чијих је хитаца правда сустигла нечовјека одговорног за монструозни геноцид над Србима. Књига која врви од драгоцјених чињеница, свакако би требала бити уврштена у литературу на катедрама за савремену историју, закључио је историчар Жарко Лековић.
Након историчара Лековића присутни могли уз струне гусала народног гуслара Максима Војводића да премијерно одслушају пјесму аутора Славка Перошевића о српском јунаку Благоју Јововићу .
Марија Јововић, кћерка Благоја Јововића, атентатора на Анту Павелића, на самом уводу истакла је да је књигу о свом оцу писала три године, из само једне намјере, да исприча пуну истину о Благоју.
–Са личне тачке гледишта, имам обавезу према свом оцу да тражим правду у његово име, да се сазна какав је био његов живот, без измишљотина, без лажи и без лажних описа. Благоје нас је као отац много научио, усадио је у нас поштовање, љубав према ближњима, толеранцију и труд у сваком погледу, нарочито нас је учио да се достојанствено носимо са неуспесима и тешкоћама у животу и, пре свега, да будемо одговорни за сопствене поступке. У књизи разоткривам различите аспекте његове личности, који показују да је био и да јесте огроман карактер. Такође га смештам у његово време, у ратни и послератни сценарио, где разоткривам саучесништво влада, тајних служби и Католичке цркве у машинерији у којој су се скривали попут пацова у ватиканским ходницима. У Аргентини још не желе да признају основну улогу коју је генерал Перóн имао у довођењу нациста и усташа после рата и кључну улогу коју су они имали као владини саветници у техникама мучења и као председникови телохранитељи. Били су пријатељи диктатора у Латинској Америци, уз све накнаде о почасти које су тиме добили. Добили су лажне идентитете и уживали су у злату и имовини оних који су масакрирани, мучени и истребљени у концентрационим логорима. Врло мало је било оних који су изручени и којима је суђено, такви су били у мањини. Већина њих није кажњена и уживала је тако до старости. Нико не жели да призна кривицу. У другом дијелу књиге приказаћу Благојеве херојске аспекте, који су га навели да изврши атентат.Када је сазнао да у бар, у којем су се у Буенос Ајресу сакупљали нацисти и усташе, долази и Павелић, Благоје одлази да провјери да ли је то истина. Након што од Марије Рашете добија недвосмислену потврду да се заиста ради о Павелићу, Благоје га рањава на годишњицу проглашења НДХ. 10. априла 1957. године, а Павелић, потом, умире од тих рана.
Књижевно вече је завршено рециталом епског пјесника Славка Перошевића рпиком коју је посветио ОСВЕТНИКУ ЛОГОРА И ЈАМА, СРПСКОМ ВИТЕЗУ БЛАГОЈУ ЈОВОВИЋУ !
Ово је задња у низу промоција књиге Марије Јововић на којима не учествује Тихомир Бурзановић, аутор књиге “Два метка за Павелића” која је исповијест Благоја Јововића о атентату на Анту Павелића. Све књижевне вечери о овој теми зановане су на записима из Бурзановићеве књиге, али аутора на тим догађајима нема. Интересантно!
