Српска православна црква и њени верници обележавају празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије, у народу названог и Громовник. Сматра се најсиловитијим међу огњеним свецима, па се светкује с огромним страхопоштовањем. Уколико данас грми, пропашће сав род ораха и лешника. Од давнина чува се изрека: “Од Светог Илије, сунце све милије”.

Већ на рођењу, анђели Божји показали су предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богомдане силе огњене. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју.

Био је међу пророцима који су се на Тавору поклонили сину Божјем на дан Преображења Господњег, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама. Према веровању, Свети Илија није умро већ се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.

Он ће, према предању, бити претеча другог доласка Христовог, па ће се пред крај света опет јавити, да сузбије силу Антихристову.

Свети Илија Громовник пада у најсушније и најтоплије доба године. Верује се да Свети Илија одлучује где ће бити суша, а где ће падати киша. Због тога се сматра да на Светог Илију не треба радити у пољу, нити улазити у винограде како се не би навукао гнев светитеља.

Уколико данас грми, пропашће сав род ораха и лешника.

Од давнина чува се изрека: “Од Светог Илије, сунце све милије”.

По предању, на празник Светог Илије пре подне је лето, а после подне јесен. Након овог дана се, према веровању, више не треба купати у рекама.

Верује се да је на данашњи дан добро узети мед ради здравља. Некада је био обичај да мајке мажу децу медом да би целе године била здрава. Народ верује да је мед који се извади на Илиндан лековит.

Такође, многи родитељи деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.

Слави се и као крсна слава.

Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. С пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.