О томе што се догодило на Цетињу размишљам сјећајући се покојног Пеђе Вукића и његове анализе својих суграђана а наших некадашњих сународника, тој анализи и тим увидима не бих имао шта да додам, казао је за ИН4С о. Дарко Ристов Ђого, професор на Богословоском факултету у Фочи, на наше питање да прокоментарише скандалозан догађај синоћ на Цетињу, „плес“ Северине Вучковић испред Биљарде.

-Размишљам такође о мојим прецима, Херцеговцима, који су старе Црногорце и Црногорке гледали Његошевим очима – како се и њима, и самим прецима данашњих житеља Цетиња и околине, који нас гледају из Небеске Србије, чини то што је архетип женске љепоте приказан онако како је јуче на Цетињу приказан? Да ли је то све што су имали да кажу о својим прабакама и мајкама њихови потомци? Када пођете на Чево или Његуше, да се помолите за душе наших истинских дивотница, како ћете не само пред Милоша већ и њима на очи – ако њихов лик данас доноси нека дивотница скројена по мјерама које су те свете жене одбацивале“, пита се о. Дарко и додаје:

Указао бих да је једну од најбољих анализа пјесме „Ноћ скупља вијека“ написао проф. Мило Ломпар и објавио у књизи „Његошево песништво“.

Ако се хоће синтеза традицијских и савремених читања и драматизација, онда је Ломпарово читање пут којим треба ићи. У недостатку такве синтезе, за коју су кадре саме знаминте културе, каква је српска, морало се прибјећи банализацији и вулгаризацији, као јединим поступцима којима културе без традиције морају да посегну.

На крају, како је нагласио о. Дарко, читав овај догађај је показао да свака култура, сваки народ, сваки поглед на живот, увијек гледа на своје претке посебним очима, а како каже још један српски његошевски геније – Иво Андрић – очи виде оно чега је душа пуна. Неко зато у Његошу види Светог Петра Тајновидца а неко је све што има да каже о Његошу смјестио у плес госпође Вучковић на Биљарди.