Џонатан Ли Вајс у својој књизи: „Пупољак зла“ пише о Србима:
Веома чудан народ: не можете их уклопити ни у један светски поредак.
Иако знају да губе, без крви се неће одрећи ниједне своје територије.
Током Другог светског рата страдали су колико и Јевреји. За једног немачког војника убијано је 100 Срба, мађарске казнене јединице су их поклале и бациле испод новосадског моста. Бугари су упадали у њихова села и на најбруталнији начин убијали жене, децу и старце. Усташка војска је направила посебан нож за клање Срба, а са њим су ишли католички свештеници говорећи: „Ви кољите, а ми ћемо вас ослободити од грехова“.
Османлије су им одузеле мушку децу. Крстили су их и муслимани и католици.
У Првом светском рату Французи су им слали топове, али погрешне топове да би се што дуже бранили и што више гинули; слали су им брашно за војску помешано са пиљевином, да би им на крају рата наплатили и пертле.
Немачки авиони су их бомбардовали 1941. године, а савезнички авиони 1944. године.
Рекли су „не“ Османлијама, „не“ Аустроугарима, устали су против немачке окупације, а против Стаљина 1948.
Никада нису хтели да приступе било каквом савезу, било ком пакту, нити да изађу ван својих граница.
На Косову су стали против Отоманског царства да би заштитили Европу. Касније су устали против Аустроугарске да заштите своју веру. Нема империје или силе против које нису устали.
Убили су цара Мурата и престолонаследника Фердинанда, а свом краљу одрубили главу када је покушао да их потчини аустроугарском политиком. Занимљиво је и да су у тренуцима свих својих крвавих историјских страдања увек остајали без савезника.
Победили су на бојном пољу, али изгубили за преговарачким столом.
Штавише, они никада нису били терористи или антисемити.
Воле све подједнако, ни мраве не газе јер су и они божја створења.
Много су крварили за Европу, а над српском судбином још нико није заплакао.
Свет је некако одушевљено прихватио њихову сатанизацију, а нико није помислио да се они једноставно бране. Мислите да су Срби узнемирени што их свет не воли?
Верујте ми, ни најмање. Готово да нису ни покушали да убеде свет.”
Срби све што им се дешава сматрају својеврсним антихристовим ударом на православље, а у тој борби једини им је савезник Бог.
