ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ

Када је Српска народна одбрана из Чикага 2009. године понудила 100.000 долара свакоме ко одговори на ово  питање, јавило се доста „очевидаца“, тврдећи да су видели како је Дража убијен на Ади Циганлији, на Ади Хуји, Ратном острву, Старом Сајмишту, у Лисичјем потоку… Неколико месеци касније, влада Републике Србије основала је државну комисију за проналажење Дражиног гроба. Није било новости, а прича са „очевицима“ се поновила.

Тако је остао факат да је познат само један документ о Дражином убиству и да само једна прича, која тај документ прати, потиче из редова четничке организације. То је оригинална фотографија мртвог Драже, која се непосредно после 17. јула 1946. нашла у штабу генерала Миодрага Дамјановића, у Италији. Фотографију је из руку комуниста извукла Дамјановићева обавештајна служба.  (Дамјановић је фотографију предао својој секретарици, Загорки Васић, а она је поклонила потписнику ових редова, 1993, када се први пут вратила из Калифорније. Фотографију сам 2009. предао државној комисији ради стручне анализе.)

Ускоро, она је објављена у четничкој емигрантској штампи. Објављивање фотогтрафије изазвало је велику аферу у редовима комуниста, јер је негатив био уништен а направљена су само три позитива: за Александра Ранковића, Светислава Стефановића и Слободана Пенезића Крцуна (изјава пуковника Титове гарде, др Бранка Латаса, аутору.)

Сазнавши да је Дража заробљен, Дамјановић је почео да кује планове да га ослободи. Планови нису остварени, али напори генерала Дамјановића и његових обавештајаца имали су утицаја на развој догађаја. Тако, комунисти нису свакодневно возили Дражу до затвора Озне у центру Београда, у Ђушиној улици, већ су га држали у непосредној близини суднице, на Топчидеру. Уочи рата овде је изграђен низ подземних склоништа од бомбардовања. Скривеним ходницима, тунелима, постоји веза између Белог двора, на брду, и Дома Гарде, тик испод брда, у коме је одржавано суђење. Дража је извођен у судницу из тих подземних склоништа, док се до Ђушине улице и натраг свакодневно кретала Марица са лажним Дражом, који је „направљен“ још од кад је извођена представа заробљавања уз помоћ лажног Калабића.

Напетост је порасла до крајњих граница после саопштавања смртне пресуде, у рано поподне 15. јула. У атмосфери неизвесности, одлучено је да се ликвидација изврши пре истицања жалбеног рока. Ликвидација на ма ком удаљеном месту није долазила у обзир. Одлучили су да убију Дражу ту, где се налази, и да га закопају што је могуће ближе. Фотографија показује да је Дража свирепо мучен и да му је одсечена лева рука. После убиства однет је поред јаме и ту је начињен снимак. Једина локација погодна за закопавање посмртних остатака, у близини војног комплекса на Топчидеру, је Лисичји поток, који се налази свега неколико стотина корака од капије.

Према сведочењу једног војника Гарде из 1950-тих, Дражин гроб је на падини Лисичјег потока изнад ограде Белог двора, тј. у дворском комплеску.

Из књиге ”Браним ђенерала Дражу”.

Инсерт из филма ”Генерал Дража Михаиловић”: