У цркви Светог Николе на Жлијебима традиционално 17. јула парастосом ђенералу Драгољубу Михаиловићу обиљежена је седамдесет седма годишњица убиства Драже Михаиловића и сто пет година мученичког страдања свете царске породице Романов. Парастос је служио протојереј Никола Тодоровић.
–Драгољуб је свој крст понио, на крсту разапет и чекамо Васкрсење општега суда тамо гдје ће Бог разлучити праведнике од грешника ми вјерујемо и знамо да је он већ пострадао за живота свога тако што је одабрао као цар Лазар Царство небеско не царство земаљско: Мого је Дража да се поклони овдашњим окупаторима, мого је да клекне на кољенима да моли за милост и за себе и за род српски. Није Дража то хтио.
Знао је Дража да је свака власт, па и та власт била привремена, да је свака власт овоземаљска власт која не служи Богу живоме а страдање за Христа састрадавање са њим, разапињање са њим је управо смисао нашега живота. Ми смо овдје већ коју годину за редом. Мени је част и радост да са вама подјелим овај дивни час, овај дивни сусрет са Николајем светим али и са Царем Николајем. Не мања жртва, не мање сличности и не мање логике зато што су обојица били православни хришћани, и Цар Николај у великој царској Русији притиснут лажима, бременима те Европе тадашњега свијета, притиснут али не понижен. На крају нису могли ништа друго да му учине.
Могли су само живот да одузму, и њему и Царици и принцезама и принчевима, дјеци недужној. Али то је мјера њихове моћи, то је мјера њиховог дејства и то је пораз врагу а слобода праведницима… Дошло је вријеме последњих година, ми смо овдје, ја сам овдје мислим десету годину заредом или једанаесту па знам да су биле овдје полицијске патроле да су биле телевизије да нас ухвате за ријеч да нас овдје прозову како ви Срби љубите слободу, одкуд вама Србима право да говорите истину, одкуд вама Србима право да се клањате Васкрслом Господу, одкуд вама Србима право да кажете да је Дража био велики човјек, Него шта ћемо? Да лажемо и себе, да лажемо своје претке. А како ћемо ступити пред Господа? Како ћемо изаћи пред Лазара, пред Обилића, пред Југовиће? Како ћемо доћи пред наше очеве који су пострадали? Него узвишена чела и данас, ево који дан 17. јул када многи од нас не смију да кажу ко је био Дража…
Богу хвала нама се овдје вратило памћење, нама се овдје вратио вид. Ми смо прогледали духовним очима и видимо заиста онако како треба. У руском народу који је данас разапет у својој кијевској престоници, тамо гдје је настао руски народ, руска држава царска. Ту га овај свијет разапиње, као и нас на светом Косову и Метохији. Даће Бог управо личношћу Драже Михаиловића, његових сабораца из овога села, из свакога села. Нема породице у српском народу која није дала једну жртву на страни четника, оних који су се борили за крст часни и слободу златну и вјеру православну, тако ће бити сигурно тријумфална побједа док год смо ми стамени и док год носимо крст свој како требује.
И биће опет царско Кијево, биће опет враћена Кијево печерска лавра, да се врати да се Богу тамо узносе молитве. Исто у Пећкој патријаршији, Грачаници и широм српскога Косова и Метохије, рекао је он.
извор: светигора
